U tami - Olga Tomović

U tami

U tami snovi se broje kapima znoja.
U tami koja palaca jezikom laži i ljubi usnama ljubavnika.
U tami sama sa sobom,
a u sebi i izvan sebe sedim i brojim udahe...
spuštam se spratovima života u noć i zimu,
a gorim...

U tami sklapam grube krhotine ogledala od mraka,
prsti mi krvavi,
srce mi stoji u mestu gde je počeo san,
a otišao zrak i glas.

Tama mi reč i tama mi papir i tama mi misao koju mi san doneo.

Tama i tišina tupog mraka bez senki i pokreta.

Tama i vrelina leda oko moga tela...
tamnog i zgrčenog u crnoj krletki.

U toj tami prvi put vidim sebe.

U toj tami počinjem da dišem i da grebem rukama ka svetlu.

U toj tami rađam se ponovo u mraku i bez krika prvog uzdaha,
ali sa suzom.

Ne boli...ni tama,
ni praznina samoće,
ni vrelina želje...

Negde,
u toj tami oko sebe i oko svog srca,
pronašla sam hrabrost da poljubim dušu koju ne vidim...
dušu svoje duše...

U tami snovi se broje kapima znoja i udasima tvog daha u mojim plućima.

Iznad i ispod pokrivača od mraka ništa drugo ne remeti disanje naše,
samo se led topi,
a prsti srastaju kao korenje u spokoju pomrčine iza ogledala od snova.

Olga Tomović