Uskrsnuće

Uskrsnuće

Lomim auru od žada,
Negde u mislima gore gradovi.
U žurbi beže iz njih crveni tramvaji.
Ja, gore na bregu mešam boje prezirući belu
Znam za grč obmane što me hvata u podlaktici
Kad pokazujem u daljinu
Ovaj ću put svoju bajku sakriti vešto
Pod prozorom prolazi proleće u blatnjavim cipelama
Tu me čekaju kocke leda
Time ću popločati put
Tu me čekaju tabaci kolaž papira
Da napravim drvored i naše stisnute ruke
Da napravim jauk koji pada lagano po svemu
Zvuk ima strašnu moć da pokori vazduh.
Rafali insekata oko plinskog svetla
Imam olovnu ploču izmedju hemisfera mozga
Koliko još trebam hodati po paučini
I živeti u ovoj salamuri za raj
Betonom su popunjena šuplja stabla maslina,
Čadj mrtvih je pretvorena u naše kuće.
Rekao si da ćeš doći al znam da nemaš gde
Imaš samo taj nokat kojim je zaparala moje jutro
I mahovinu na severnoj strani mog stiha

Goran Matić