Uzaludna - Tijana Iloski

Uzaludna 

Kad ovih prvih sto godina prođe

Ti porasteš najdalje što umeš,

A ja se skupim na minut u prošlosti.

Kada oslonjen na neko drvo negde

Pogledaš u beskraj plavi

A zalutali oblak ti otme pamet.

Ne sećaj se uzalud,

dragosti moja!

Znam da će ti osmeh zaigrati u očima

I da ćeš prstima stegnuti srce.

U hodnicima tog vremena

ne tumaram već odavno.

Ne traži me uzalud,

nežnosti moja!

Kada me budeš dozivao,

neću umeti da se oglasim.

U svim pričama

Zvao si me svakako.

Nikada onako kako treba.

Ne imenuj me uzalud,

ljubavi moja!

Kada prođe prvih sto godina

Ovih najtežih.

Najdužih.

Zaboraviću sva imena

kojima si me voleo.

Umeću da čujem samo pesme

od kojih sam pravila tebe,

a ti pesme prećutkivao

pre nego su postale

reč i uteha.

Kad prođe ovih prvih sto godina

Zagrljaj onaj obećani,

daj nekoj vrbi.

U sumrak .

Mirisi dok cvetaju

Vrba će mi ispričati

Koje su boje bili tvoji dlanovi

I kojim si je šapatom prokleo

ponavljajući uzalud jedno ime.

Tijana Iloski