Večnost - Nebojša Stević

Večnost

Iluzija kojoj smo nadenuli ime Smrt

I pored brojnih svedoka

Koji su je lično videli kod drugih

i nekoliko puta izbegli za tren oka,

Samo je negacija Onog Što Jeste.

Mađioničarski trik, opsena,

Smišljena da nam zaključa Um,

I znanja pre rođenja unesena

Iščupa iz nas.

Zaljubljen čovek ne čuje i ne vidi,

A zaljubljeni smo u sebe

I kad nam se neko drugi svidi.

I takvi tumaramo godinama

Svojom savršenošću zarobljeni,

Tražeći od drugih ono što treba da damo;

A to je kamen, mali, beli, zaobljeni,

Koji daje varnicu za vatru

Što rasvetljava magiju

I predele iza horizonta-

Nedođiju i Bestragiju,

Pretvara u baštu

Koja miriše na večnost.

Nebojša Stević

Pročitajte još