Vrabac i more - Slavko Mali

Vrabac i more 

Često sam tužan kad je leto bogato suncem

Svi se raduju, idu na more

Samo meni neki nemir u mislima ne da

Kad sam bio dete bili smo siromašni

Igrali smo se po svojim prašnjavim kaldrmama

Bolesnih igara

Polomiš vrapcu nogu u kolenu

A onda pronađeš pravi nerv

Koji kad povučeš i otpustaš prstići mu se skupljaju

I šire

To je svima bilo šmešno

A ja sam ćutao, osećao kao da to meni neko radi.

Da sam tad mogao da odem na more

Možda ne bih video tu sliku

Koja mi stoji u glavi i kad pomislim na nju

Počnem da stiskam i opustam pesnice

I nemam više nikakvu želju da odem

Želim samo da se pokrijem prašinom i plačem

Da ne primete drugi da me ne boli more

Nego ta surova igra s nogom nedužnog vrapca ...

Koji nije znao šta je more

kao ni ja tada

i ako bih ikad poželeo da odem tamo

pošao bih samo s njim

da poletimo zajedno

on bez noge

ja bez krila

Ali radosni što letimo na more

za koje nismo znali ni tada, a ni sada

ni gde je, ni kako izgleda, ni da li tamo pticama lome noge ...

Slavko Mali