Vrelo tuge

Ne diraj u tugu što me verno prati

Pronaći ćeš izvor nepresušnog bola

U gejzir proključa kako teku sati

I peče mi dušu sred mračnoga dola

Hladnog jutra inje prekriva mi rane

Što krvare obnoć, a zorom zacele

Privid koji nosim da preživim dane

Iluzijom bojim nade ogorele

Kad zaklano Sunce padne iza brega

A Mesec proviri sa nebeskog svoda

Tuga će isklijat iz duše kovčega

I zato te molim, dalje od tih voda

Da ti ne zadrhti nenadom vilica

Kada vidiš u njoj odraz svoga lica

Biljana Kitić Čakar

Pročitajte još