Za tebe- Natalija Novaković

Za tebe

Opet te snevah,

da smo kraj tihe, tamne reke,

da će nam se tela izgubiti,

a mi zanemeli strasno ljubiti,

u rosi rascvetane livade kupati,

dok se mesec ogleda u reci

i kao rascvetani krin blista

i znam, da ni trava zvezdana

na bezdanu beskrajno sivih nebesa,

nije ista.

Sećanje je tu,

kad uz šaputanje,

po zori rumeno tamnoj,

tvoja nežna ruka,

u moju rasutu kosu,

bledi sumrak prosu.

Nad usnama tvojim,

moj se šapat opet sliva,

dok dušom tragam,

o cemu srce tvoje sniva.

Ljubav će moja,

pomešati tajno,

sve zvezdane noći

i blistave zore,

svitak mirisne livade,

i njihanje beskrajne gore.

Dišem u noćnoj tišini,

dok moje bolno srce ćuti,

biser od suza uzima mi dah,

i pretvara se u zvezdani prah.

Natalija Novaković

Pročitajte još