Zlatna vrata - Mirjana Novokmet

Zlatna vrata

Tišina kada prekrije ledna

Čežnju za toplim zagrljajem

Usta kada se napoje žedna

Rosom što plače nad beskrajem.

Kad utrne poslednaj iskra vatre

Što iskrsla je svetlošću nade

Zaborav pesmu kada zatre

Ko će rušiti ćutanja ograde.

Sužanj ja sam što sunce doziva

Da li me tama okovala u stid

Hoće li pred zrakom što jutro otkriva

Rasplinuti seizmišljeni zid.

I ko će zidati kulu od nespokoja

Podrivanu podzemnom vodom naslade

I na njoj zlatna vrata troja

I oko nje saditi vinograde.

Zidarka sam nad ruševinom oblaka

Od zvezdanog praha zidam utočište

Od pesme zrikavaca i letnjeg sumraka

Zidam,a ruši se od mojega daha.

Mirjana Novokmet

Pročitajte još