Zora bela…

Ljubio sam tebe strasno

i bez stida i bez srama,

ljubila si i ti mene,

u proleće jednog dana.

Ljubi smo se, greh otpoče,

nismo više svesni bili,

svoje neke stare snove,

u trenu smo ostvarili.

Bila si mi ko kraljica,

kao sjajna zvezda neba,

bila si mi sve na svetu,

čak i više što mi treba.

Užarena naša tela,

krenula su ka zanosu,

pa se u toj ludoj igri,

kap ljubavi sreće prosu.

Milovah ti telo tvoje

i ljubljah ti usne vrele,

bio je to samo sanak

u svanuće zore bele.

Rade Pantelić

Pročitajte još