„Čujem da nisi bio kumu na s....“ - Dr Ugrin V. Popović

R.I.P.

„Čujem da nisi bio kumu na s....“

Poruka se tu prekinula. Ustvari nije se prekinula, nego se samo toliko moglo pročitati bez, da se ona otvori. Otvorio sam dotičnu ne bi li saznao detalje ali mreža je, baš tada, krenula da me zeza. Večiti kružić koji se okreće. Ovog puta se sporo okretao, mreža je bila baš loša. No, nije me to doticalo u tom momentu.

Bio sam više fasciniran životom koji se nastavlja, nalazi svoje načine da od nenormalnog, učini normalno. Nasmejah se toj determinisanosti ali... ali, opet nisam mogao da verujem: Koske se oženio! Ko bi rekao, baš sam propustio mnogo nekih lepih trenutaka. Eto, i D. se oženio. Tu sam svadbu ispratio preko FB-a, iako lično nisam bio prisutan. Na tim slikama nisam video ništa novo, gomila džankija okupljena oko fiktivnog utemeljenja da nakon tog koraka, neće više biti ono što jesu. Čak ima i dete, to će mu biti motivacija, sigurno misli on, zapravo ona i on.

Moje iskustvo mi govori suprotno. Video sam mnogo dece koja ostaju bez roditelja jer se ovi nisu mogli promeniti, a video sam takođe i mnogo roditelja koji su ostali bez dece, jer su mislili da se mogu promeniti ali, dok je ta zabluda trajala, deca su prestala to. Da budu deca, izrastajući u duhovne bogalje, večite taoce tuđe pažnje, tragaoce ljubavi. Ali, to je ipak korak ka napred, pokazatelj svesti o promašaju i grčevitoj borbi da to, tako ne bude.

Verujem da Koske ipak ima drugačiji pristup toj svadbi. Pa njemu je uvek, samo devojka falila. Mislim da će ga ta impresija istrgnuti iz ledenih kandži heroina. A možda je i ona džanki? Ko je ona? Kako izgleda? – bila su pitanja koja su mi mamila osmeh na lice – Napokon je pronašao srodnu dušu, nekoga, kome neće morati da bude majka ili sestra, najbolja drugarica u najboljem slučaju. Neko, kome će najzad biti muškarac.

Ta svest, taj doživljaj će verovatno preokrenuti i njegov pristup životu. Napokon će imati nekog zbog koga će biti odgovoran, zbog koje će to morati da bude.

O, Bože... Koske se oženio. Šta li je S. u poruci napisala o tome, zašto ona nije bila tamo? Jedva čekam da vidim slike. Moj kum je napravio svadbu, nije mala stvar. Imam neki dobar osećaj po tom pitanju. Verujem da nije ni prešao na iglu, previše je on bio isplaniran za život da bi pristao na smrt. Toliko toga nije iskusio kada smo bili mali. Devojka je jedna od bitnih činilaca koju ovaj, u svom detinjstvu, nije istražio. Kako je život isplaniran! Zato će sada, na pravi način iskusiti tu vezu koja, da bi živela, mora biti veza muškarca i žene a ne neka infantilna spona dečaka i majke, na šta bi se na kraju svela svaka, naša „ozbiljna“ veza. To tada, odnosno sada, nije ni toliko bitno, pošto je heroin postao jedino utemeljenje naših odnosa. No, kako vidim, stanje stvari se menja.

D. se venčao, dobio sina, što je dobar korak ka drugačijem životu, pa ma koliko se to ispostavilo kao kobno, nekad i kod nekih.

Sada je i Koske napravio svadbu, a što se mene tiče, ja sam bio na lečenju dve godine. Valjda sam se izlečio? Tako da dobro je, idemo napred u vrli, novi život. U nove, ali ovog puta drugačije, avanture. Slava svakako svim našim posustalim drugarima, onima koji nisu uspeli, ali, ovim našim uspehom i njih činimo postojanim.

Kroz nas će i dalje živeti. Svojoj deci ćemo o njima pričati, njihovim primerima ćemo svoju decu, istih, pokušati da poštedimo. Da, nekako se radujem tom novom životu i što ga neću imati sam. Što neću jedini uspeti da se promenim. Možda ćemo, za nekih par godina kada se sretnemo, podeliti avanturu za koju smo tada mislili da je dosadna, dok ustvari mi nismo bili u stanju da uočimo svu razigranost, koju nam je život pružao. No, dobro. Nismo ni imali te godine tada, da bismo mogli sve to tako da sagledamo. Ali zato sada imamo, kao i iskustvo! Kao i svoje žene, zbog kojih je sve to i postalo moguće. Kako mi je drago što je Koske konačno priredio svadbu, što je prešao na sledeći nivo međuljudskih odnosa! Verujem da će tek kao roditelj zaokružiti svoj socijalni opus, ostavljajući heroin daleko, daleko iza sebe.

Kružić je napokon prestao da se okreće. Poruka je očitana.

Kako se radujem svoj toj normalnosti, kako mi je drago što je i moj kum na istom putu – mislio sam dok sam poruku otvarao – ipak je bilo dosta. Sve dosadi, tako i ovo. Pokret je bitan, a to je život!

Poruka je sada bila dostupna, otvorena...

„Čujem da nisi bio kumu na sahrani. Kako je Jeca? Ti, šta radiš?“

Dr Ugrin V. Popović

____________

Foto: Free NET