Školjke - Ana Pravilović

Školjke 

„Jesi'l umna – il' nerazumna?“,

oduvek su se pitali,

i sami davali odgovore.

Prodavačice čarapa i pozamanterije,

šrafovske robe na kilo.

Priučeni nastavnici s večernjom školom,

Partijski bukači. Ogovarači, sude o

tuđim dušama. Kroje sudbine.

A, kamenje je uvek tu, 'fala Bogu...

Svuda, po lepom gradu: kamenje i školjke*

Kompleks, bes, omraza,

„drukčiji“ tako prolaze...

Al, nisu udarci, kamenje, ni rane od školjki*,

do kosti bele.

Bolelo je 100 000

neuzvraćenih pozdrava i

blagoslova,

 što vam mlada izrekoh.

Do kosti su strugale* klevete,

neuzvraćeni pozdravi

-

u srce strele.

I, bar da vam bi vajde...

Danas...  razmišljam: valjda:

nisu znali šta rade.

Ana Pravilović

*Hipatija, starovekovna aleksandrijska naučnica i filozof, koju je rulja kamenovala, i meso joj školjkama sastrugala s kostiju, do smrti.

_____________

Foto: Free NET