27.06.2022.
Poezija

Žedne nesanice - Mirjana Svetozarević

 

Žedne nesanice 

 

 

Kuda u žedne noći u nesanice duge

Kuda s uzglavlja bela - belim što noći budi

I iste duge sate dugim ćutnjama nudi

Uz noćnik što niz jutro goni studene pruge

 

Do nedra pritisla suša dubrave noćna sada

I ne miruju sati pod srcem - ko pod nebom

Što isto kažnjava gladju ko kada daruje hlebom

I tudjom kišom zbori da zemljom jutro vlada

 

I večno tudjim jutrom zeleno semenje trese

Ko da mi nije svu noć mučilo plodorode

Bolna sam - svetlo od jutra gorak je krčag vode

Gorak - jer zdrava ruka usni ga mojoj prinese

 

I ne kušam šta noćnik od jutra nudi niz pruge

A zedj sam - svaki bi damar do mokrih borovih grana

Ja noćas moram nekud - protiv nebeskih strana

Moram od sebe poći u nesanice duge

 

I zato - Krčage puni i sedlaj konja vrana

Makar ti nikad više očiju ne videla

Ne kuni - Potom ću lakše na ista uzglavlja bela

Položiti tu sebe što jutro ne poznaje

 

Mirjana Svetozarević