Žena – Lidija Rakočević

Žena

odsutno lutam

poljem Makova

gledam iz daljine

vrelo usana

na vratu

svetiljka noći

dodirom ruku tvojih

gradi obale

u uvojcima staklene rose

sa prvim sunčevim otkosom

bude se na dlanu neznanom

grudi žene stidljive

čudna je moć noći u svanuću

i plavog oka u izvoru života

na vrelu usana položih telo svoje

Lidija Rakočević

Pročitajte još