A ti spavaš - Dragana Đurđić

A ti spavaš

Gledam te u oblačku ružičaste magle koja sam

i vidim svugde jesam, baš kao i ti, samo ružičasta magla i svest

Ja samo putujem....

Osećam, protičeš kao reka i odnosiš poslednje slovo moga imena

Odbegao si od moga sna, nestao...

Ne mogu da se pomerim i bol me izdaje

Dišem i ne znam da li ću da postojim,

da postojim dovoljno dugo da bih te volela

snagom neba, reka i zvezda

Dovoljno lako i neprimetno, da ti na stazi

ni moj pepeo ne smeta

Spavaš...

Sad misao mi luta između onoga što jeste i onoga što može

Da li išta postoji osim danas ili sad

i koliko stane miliona godina u to sad...

Možda si znao da žedna usta ne umeju da kažu pravu reč

i mučno mi da za kap ljubavi molim

Ti spavaš...

Želim samo da znaš...snove ti čuvam

ovom ružičastom maglicom postojanja

Ili ne, ne umem da smislim pravu reč za ono

što jeste nad i toga... volim te.

Dragana Đurđić