12.06.2024.
Poezija
Belina - Slobodan Ristović
Belina
Bio sam mali
Kada je Bog svraćao u našu kuću.
Oko avlije se šunjao Milivoje Milicajac
Pas je mahao repom
Žižak se smirio u pajanti
Samo se mreškao barut
U nekoj kutiji ispod roga
Tamjan se u pramenčićima dizao tavanu
Kao magla uz Romaniju
Kada bi naišao Radivoje i Novak
Majka je svaki čas zatezala maramu
A Otac okretao kapu
Kao da je slavski kolač
Šarke nisu škripnule na vratima
Kada je banuo Bog
Sve se zabelasalo
Čak i čađ u sulundaru
Nemluk
Majci mile suze niz obraz
Ocu podrhtava podbradak
Mi deca
I šareni mačak zveramo po kujni
Znamo da je tu
A ne vidimo ga
Mora da se pretvorio u belinu
Od koje nam damara srce
Kao da smo trčali prugicom
Ispred mašinice koja vuče ćumur u Brgule
Ako nas mašinovođa kaže ocu
Ni Bog nam neće pomoći
A u svemu može kada 'oće.
