12.06.2024.
Poezija

Belina - Slobodan Ristović

Belina 

 

 

Bio sam mali

Kada je Bog svraćao u našu kuću.

Oko avlije se šunjao Milivoje Milicajac

Pas je mahao repom

Žižak se smirio u pajanti

Samo se mreškao barut

U nekoj kutiji ispod roga

Tamjan se u pramenčićima dizao tavanu

Kao magla uz Romaniju

Kada bi naišao Radivoje i Novak

Majka je svaki čas zatezala maramu

A Otac okretao kapu

Kao da je slavski kolač

Šarke nisu škripnule na vratima

Kada je banuo Bog

Sve se zabelasalo

Čak i čađ u sulundaru

Nemluk

Majci mile suze  niz obraz

Ocu podrhtava podbradak

Mi deca

I šareni mačak zveramo po kujni

Znamo da je tu

A ne vidimo ga

Mora da se  pretvorio u belinu

Od koje nam damara srce

Kao da smo trčali prugicom

Ispred mašinice koja vuče ćumur u Brgule

Ako nas mašinovođa kaže ocu

Ni Bog nam neće pomoći

A u svemu može kada 'oće.

 

 

Slobodan Ristović

 

Rogatica.21.06.2020.god.