Bezvremena - Nada Karadžić

Bezvremena

Jednom ću ti doći, bez voznoga reda

Iznenada kako ovakvim priliči

Znam biću daljina, nebojena, bleda

Na koju ni jedna ne može da liči.

Doći ću ti tiho, kad se veče spusti

I preliju polja, purupurom od boja

A duša će ime tvoje da izusti

Posve uzdrhtala od svog nespokoja.

I tada ćeš znati, da je bezvremena

I da svemu takva, ona odoleva

Grliće te dugo, tvoja bezimena

Što te postojanjem u večnosti sneva.

Jednom ću ti doći bez voznoga reda

Jer onaj ko ljubi, kroz vreme ne gleda.

Nada Karadzic

Pročitajte još