Borderline
Osudila sam cipele na lomaču.
Stare veštice njuše daljine,
čekaju da uronim stopala.
Bože,
ne poznajem nikoga
ko bi sa mnom
hodao po ljuskama.
Daj mi strpljenje čekača,
veštih pletilja,
žena-pauka!
Još juče u našem iznajmljenom svetu
poezija je šetala naga.
Sad nema krika, nema stiha.
Dovraga!
Osluškujem ti glad,
iako iz ušiju zvona ne dam.
Krotka sam zver,
skrušeno izlizani par gledam,
tamo - ovamo po sobi hodam.
Ne mogu te dodirnuti.
Bestraga!
Julijana Balaban