Kad sretnu se oči
Kad sretnu se oči što
vole, a zajedno nisu
to mnogo tužno biva.
Dotaći se oni ne mogu
iako znaju šta duša skriva.
Kad sretnu se oči što
pogled ne skalanjaju
i usne ostanu neme,
duše im razgovaraju
da potisnu sve probleme.
Niko ni ne sluti ljubav
što se vazduhom širi.
Obećani behu drugima
što zavoleh se nisu krivi.
Kad sretnu se oči što vole,
treptaj svaki novu priču kazuje,
ljubav im u srcu stanuje.
Plač bez suza licem prolazi,
jecaj duše u tišini dolazi.
Žig ljubavi grešne nose,
s pravilima se osećanja kose.
Kao što često biva
kad zavoliš nekog
koga drugi ima,
ni pokušali nisu
protiv sveta da se bore,
uplakane sada njima sviću zore
i besane noći beskrajno duge,
mesto u srcu ljubav stanuju im tuge.
Kad u danu novom
opet im se oči sretnu
i kesten divlji
more mirno gleda,
korene svoje pod
zemljom čvrsto čuva
da ne poklekne
i moru tome se preda.
Jelena Asenov