Lacrimosa za stih
Homerovska suza
Za moje jonske pesničke oči
Slepe za boje sad
Sivi su sad moji nekad spektralni stihovi
I sunca i kiše su takvi
A bili su razdragano žuti i smirujuće plavi
Bili su
Dok sam mu bila
Iščezloj iz njegove ljubavi
Beznadežno je bezbojan
Moj sadašnji samački svet
Žalosni su
Kliktavi šareni detlići u prsima
I ribe crvenperke u virovima utrobe
Tuguju
Nevidljivi mom praznom pesničkom irisu
Tugujem i ja sa njima
Za ugašenim spektrom ljubavi
Bez njegovih očiju (i mene u njima)
Nemam čim (ni sa kim)
Da vidim sedam nijansi radosti
Nedostaje mi
Pogled na postojanje deljen sa nekim (njim)
I isto viđenje
Veličanstvenih smena svetlosti
U purpurni suton i tirkiznu zoru
Kad je ceo Svemir bio dugin luk
Između njegovih muških i mojih pesničkih očiju
Više nije
Sve se slilo u sivilo
Izgubila sam
Poetsku sposobnost da prođem ispod duge
Korakom od sedam godina unazad
Ne mogu da nađem sebe negdašnje trag u sebi
Čak ni tragom ove lacrimose
Rasplinute
U izbledelim bojama života
Nena Miljanović