Morsкi sonet prvi
Te noći, treće od rastanka stihom
htedoh podno tvrđave javu skriti
na tren jedan u naručju ti biti.
zaklonih mesec dobro znanim likom.
Valom si hteo da ljubiš mi stope,
mesečinom lice miluješ slano,
ostah u seni znajuć da je rano
kapljama pene vatre da se krope.
Iz kljuna galeba čuh krike tvoje
jedrima belim daljine se kroje
da kroćenjem vetra sudbi prkose.
Кo bura, jugo, ne privlače luke
kormilo, veslo, ne mogu ko ruke
da jedna drugoj nemire donose...
Lela Marković