Nepomenice - Grigorije Gavranov

Nepomenice

Orguljaški čepam pedale poštovanja

U tišmi između dva života,

Po tebi balzamno-drvena

Vetiverska fragnanca,

A ruke pune utvi,

Maski i bluda.

Na kapcima noći,

U grudima budoara,

Žiljem teče potok elana,

Pogled kupa krv crnog labuda.

Bogato se držiš u kosmo svetu,

Mirišeš na još!

Dok sebe vidim u ulozi medaljara

Sakupljajući svu divljinu

Koju u sebi nosiš,

Kolekcionarski, smireno,
Proračunato, a spontano,

Željo razmišljanja mojih,

Tebi izgovaram i pišem svaku

I sve reči,

Sada, onda, u vek.

Na postolju stiha urezujem ti ime,

U usnama tvojim odraz, sebe snim,

Taman tako,

Kao da je reč o ljubavnom šnapsu,

Salsi slasti,

Tangu ljubavi tkanja,

Vide cor meum.

Eh, da mi je veleum

Da se smestim u okružje haosa,

Biserdarom tvoje lepote da ga mirim,

A tebe putenu u organtin obmotanu

Ko figurinu od muranskog stakla

Uz sebe držim,

Pa dok noć odzvanja

Zlaćanim tonom filigrana,

O budi, samo budi, zaigrana.

Grigorije Gavranov