„SVETLOST“ - O rukopisu pesama „Istočnik” Nevene Milosavljević

„SVETLOST“

Tode Nikoletić

O rukopisu pesama „Istočnik” Nevene Milosavljević

Sve je poezija što luči iz svoje metafizike Nevena Milosavljević. Epifanija njene poezije nas prosvetljava i upućuje u neprolazno da bismo osetili sferu ontološkog bića koje nas održava u ovozemaljskom i materijalnom svetu. Refleksija njenog uma stvara odjeke mitskog, što je, u stvari, snoviđenje, a poznato je da je san davna i zaboravljena istina. Isijavanje lirskih niski stvara jezgrovite slike i na taj način nas uzdiže do uzvišenosti jezika i jezičkih opservacija. Eteričnost svake pesme ponaosob podstiče nas da porinemo unutar sebe i upućuje na to da sve postoji u podsvesti. Da sve pokreće ljubav. A Bog je ljubav. Otuda su Nevenine pesme intimna ispovest, iako su smeštene u triptih bola. Premda u kolopletu semantike i sintakse, pesnikinja, obogaćuje jezik apostrofama, uvodeći nas u filosofiju mita. Nisu sve pesme  u „Istočniku“ njenog srca lični doživljaj, zato prevazilaze nadindividualno i nadrealno. Eros prožet kroz stihoplet Agapea sveprisutan je i sažet kroz čulno-estetske etide i u potpunosti razotkriva empirijsku lepotu unutrašnjosti mlade pesnikinje.

Nevena Milosavljević nije opterećena formom i apsolutnim versom, niti ekstremnom apstrakcijom u poetskom otkrivanju. NJoj je važan sklop pesme i snaga izrečenog. Ona ne pada u zamku katahreza i nagomilanih metafora. Naprotiv, njena osećanja su nepatvorena i u potpunosti svesna prolaznosti, te se oseća čežnja, pa čak i želja u kojoj je ona sama Afrodita. Tu Nevena traži poreklo svoga porekla. To nedvosmisleno iskazuje kroz ciklus pesama „Knjiga o fragmentu bola“, gde potvrđuje reči Pola Valerija da „proza hoda, a poezija pleše“.

U tom poetskom zanosu, Nevena Milosavljević, suštinski iz svoga uma transportuje žudnju, suptilnost, tempo, pa čak i čulnost. Samo da je ovu pesmu napisala, opravdala je svoju erudiciju i poetsku raskošnost. Potvrdila je da iz nje peva univerzum.

Poezija Nevene Milosavljević nije pozitivistička istina koja će čitaoca uvesti u

zabrinutost ili nirvanu. Niti je to Kafkin „Proces“, koji ima za ishod bezizlazan kraj. NJena poezija je eros iz kojeg život traži najdublje prostore, gde je konačište svetlost! To je suština ovog pevanija. To je Nevena Milosavljević. SVETLOST.

Tode Nikoletić