„Crveni pesnik i druge drame“ Saška Naseva: Proleterski profil jedne epohe, nacionalne i svetske

„Crveni pesnik i druge drame“ Saška Naseva: Proleterski profil jedne epohe, nacionalne i svetske

Kakav je jezik Naseva? On je, da pozajmimo autodefiniciju njegovog srpskog kolege Siniše Kovačevića, i sočan i stočan! Pisane kao proleterski profil jedne epohe, nacionalne i svetske, njihov jezik i ne može biti drugačiji…

Iz štampe je izašla knjiga „Crveni pesnik i druge drame“ dramskog autora, scenariste i univerzitetskog profesora Saška Naseva, u izdanju „Makaveja“. U ovom izboru su uključeni dramski tekstovi Naseva stvoreni u poslednje dve decenije: „Kosta je naš“ (pozorišna predstava prema kojoj je snimljena TV serija „Crveni pesnik“), „Dole vlada“, „Laki muškarci“, „Pozitivno mišljenje“ i „Drama izgubljena u vremenu“.

Saško Nasev (1966, Kočani, Makedonija) je tokom protekle tri i po decenije autorskog angažmana napisao četrdesetak drama postavljenih na domaćim i stranim pozorišnim scenama, kao i televizijske i filmske scenarije. Neki od njegovih najpoznatijih dramskih tekstova su „Čija si“, „Greška ili Špricer“, „Spiro Caro“, „Libreto Vagner”, „Harem“, „Pozitivno mišljenje“, „Serdar“, „Magdo ljubavi moja“, „Dole vlada“, „Čija si“ (mjuzikl), „Tako je bilo pisano“, „Papagaj Istoriko“… Od 1988. do 2010. godine objavio je više od pedeset stručnih radova i estetskih osvrta u „Kinopisu“, „Pozorišnom glasniku“, „Studentskoj reči“, „Pulsu“, „International Theater Review“, „Utrinskim novinama“, „Preminportalu“, Švedskoj ambasadi u Otavi, Diplomat International i drugim.

Član je Društva pisaca Makedonije od 1992. godine, Udruženja novinara od 1990. godine. Njegovi dramski tekstovi, televizijski i filmski scenariji objavljeni su u dvadesetak izdanja, a neki od njih su prevedeni na engleski, nemački, ruski, turski, bugarski, hrvatski, ukrajinski i druge jezike.

…Kakav je jezik Naseva? On je, da pozajmimo autodefiniciju njegovog srpskog kolege Siniše Kovačevića, i sočan i stočan! Pisane kao proleterski profil jedne epohe, nacionalne i svetske, njihov jezik i ne može biti drugačiji. Naseva pamtimo i kao vrhunskog kolumnistu u mladosti, kada je koristio amblemski potpis jednog Čarlsa Bukovskog (Henri Kinaski) u svojim tekstovima. Ako već treba da definišemo – šta god to značilo! – jezik u dramama Naseva, onda mi se čini da je džez model najprikladniji. Kao i u dobroj džez-muzici, tako i u pozorištu možete improvizovati samo ako odlično vladate „zanatom“ reči i dijaloga.

Nasev odlično vlada literarnim „notama“ – njegovi generacijski vršnjaci ga pamte i kao gitaristu u lokalnom rok-bendu „Vorkersi“ – i samo na taj način može da improvizuje sa žanrovima i stilovima.

Ako se taj i takav jezik Naseva, pamtimo, suprotstavljao melanholičnim evergrinima Slave Dimitrova početkom devedesetih godina prošlog veka, dvadesetak godina kasnije u „Lakom muškarcu“ koristi pop-rok klasike i eks-Ju hitove kao dodatnu „plejlistu“ jedne sociološke studije, kroz koju prenosi znakove pored puta (I. Andrić), u vremenu koje živimo.

Ali, ilustrovano muzičkim terminima, u jeziku drama Naseva ne možete a da ne primetite harmoničan sled gitarskih dura i molova. Ljubav izražena kroz sočne psovke nije manje ljubav od, na primer, nekog sonetskog zapisa. Treba samo da je prepoznate u „džez“ jeziku Naseva, kojem kao u jednom stihu Skopljanca po rođenju Branimira Džonija Štulića, „usta su puna baruta“. Zato su dijalozi eksplozivni.“, piše, između ostalog, u pogovoru ovog izbora dramskih tekstova.

Nasev je od 2011. godine šef katedre za dramaturgiju na FDU, Skoplje. Bio je ambasador Republike Makedonije u Kanadi, direktor Kulturno-informativnog centra RSM u Sofiji, Bugarska, a trenutno obavlja funkciju ambasadora u NR Kini.

Izvor: https://racin.mk/