In Memoriam
LJUBA STEFANOVIĆ BABOVAC
( 1949 - 2020 )
IVANJDANSKI VAŠAR
Ujutru, u ogledalima se
proverismo: začešljani,
izbrijani, solea kremom
osijani, u belim košuljama
radosni na vašar krenusmo,
amove i ulare za stoku našu
da kupimo, oči da obradujemo.
Letesmo putem da dovršimo
vremensku računicu trenom
za koji mesecima živesmo.
U prvu šatru svratismo samo
da se po jednim pivom
osvežimo, al´ žeđ nas ko guba
spopade, stiže drugo, treće...,
muzika trešti, sisate pevačice
se naginju, u beskonačnu
dubinu zurimo i neku paru
ubacujemo, glođemo preslane
prečnjake, želuce da ne satremo,
po zakonu piva sve češće
napolje izlazimo.
Ugrabi nas i noć, od pameti
razvedeni lak plen bili, stolove
poslednji od gostiju očistismo,
kućama pođosmo ali isti put
triput nam duži bi, vijugasmo,
jendeci kao odmorišta služili.
Stigosmo i zoru, nas, u zelenim
košuljama, obradova prvi bunar
koji nam u susret dođe, punim
kofama gasismo vatru u sebi.
Amovi i ulari ostaše pod prvom
šatrom, zadeveni u čipkaste
gaćice kreštavih pevačica.
Ljuba Stefanović Babovac