Intervju sa Marijom Ristić - Snežana R. Radulović

   Marija Ristić je doktorand na Filozofskom fakultetu u Beogradu pri katedri za Istoriju umetnosti. Završila je Zemunsku gimnaziju (prirodno-matematički smjer) i paralelno pohađala Muzičku gimnaziju „Kosta Manojlović“ (vokalno-instrumentalni odsjek za klavir).  Stručno se usavršavala u Italiji (2019) u sklopu istraživanja o umjetnosti ilustracije uz podršku Ministarstva kulture i informisanja.

   Dobitnik je nagrade „Aleksandar Deroko“ koju dodeljuje Opština Stari grad i Ustanova kulture „Parobrod“ za autentični doprinos kulturi.

   Lijepa je i interesanta činjenica da je lik Marije Ristić poslužio kao inspiracija za maksimum kartu koju je izdala Pošta Srbije povodom jubileja 150 godina od osnivanja Narodnog pozorišta (2018). Nakon četiri godine, njen lik je ponovo bio inspiracija za poštansku marku i dvije maksimum karte posvećene proslavi 145 godina od prvog objavljivanja knjige Lava Tolstoja, „Ana Karenjina“ (2022. godine, njen lik se ogleda u liku Ane Karenjine).

   Takođe, na vrlo kratko, likom stujardese pojavila se u TV seriji „Ivo Andrić“ (2024) unoseći dinamiku u statični kadar leta avionom.

   Marija Ristić je prepoznata po radu u kulturi,  po doprinosu razvoju kritičke i umjetničke scene u Srbiji. U statusu je člana–saradnika Matice srpske, dok je član Udruženja primenjenih umetnika i dizajnera Srbije, Društva likovnih i primenjenih umetnika Zemuna i Kluba saradnika Narodnog muzeja u Beogradu. Kao jedan od dvadesetak naučnika učestvovala u TV serijalu „Generacija pobunjenih anđela“.

   Rad u struci otpočela je stažiranjem u Umetničkom Paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ na Kalemegdanu kod eminentne istoričarke umetnosti i višeg kustosa Natalije Cerović. Nakon prakse, stekla je zvanje kustosa polaganjem državnog ispita u Narodnom muzeju, a ubrzo i status samostalnog umjetnika. Odmah nakon studija počela je da izlaže autorske izložbe i time privlači pažnju stručne javnosti. Otkako je 2017. bila kustos međunarodne izložbe ilustracije „Zlatnog pera Beograda“ ULUPUDS-a, kontinuirano osmišljava izložbe koje se bave problemskim pitanjima o prirodi ilustracije kao umjetničke discipline. Više zasebnih projekata objedinila je u projektu „Teorija ilustracije“ koji pored izložbi uključuje i naučne radove kroz koje uvodi stručne termine poput: pejzažna ilustracija, sekvenciona ilustracija, epska ilustracija, naučnofantastična ilustracija, i mnoge druge. Kroz svoja istraživanja demonstrirala je kontinuitet razvoja ilustracije u okviru srpske istorije umetnosti.

  Svoj rad, takođe, prezentuje kroz međunarodne naučne simpozijume, naučne i stručne konferencije. Objavila je više naučnih tekstova koji se tiču oblasti ilustracije, takođe i enciklopedijskih jedinica za Srpsku enciklopediju koju izdaju SANU i Zavod za udžbenike i nastavna sredstva u Beogradu.

   Edukativni karakter njenih autorskih projekata ogleda se u predavanjima, radionicama i stručnim vođenjima za studente i đake. Jedno vrijeme bila je profesor u Desetoj beogradskoj gimnaziji „Mihajlo Pupin“ gdje je predavala predmete Likovna kultura i Umetnost i dizajn, a po pozivu držala je predavanja na predmetu Ilustracija, kod prof. Rastka Ćirića, na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.

   Do sada je imala preko petnaest autorskih izložbi od kojih se ističu: „Epska ilustracija“, „Pogled u ljubičasto“, „Ilustracija u filmu“, „Storibord“, „Geto: sve, sve ali zanat“, „Aleksandar Deroko – ilustracije i crteži“, „Glorifikacija Srbije, „Zelenom linijom“, „Iz srca beogradske neoavangarde“...

   Organizovala je umjetničke kolonije u Republici Srpskoj i više puta bila član stručnih žirija raznovrsnih kulturoloških manifestacija.

   Učestvovala u radionicama i stručnim praksama: „Dan arhitekture Beograda“,  „Radionica jevrejske umetnosti i tradicije“, Stručna radionica „Britanska umetnost 19. veka“.

   Tečno govori engleski jezik, služi se italijanskim jezikom, dok poznaje osnove grčkog, francuskog i kineskog jezika. Od antičkih jezika na matičnom fakultetu polagala je hijeroglife.

* Kako mi prepoznajemo umjetnost?

   Pitanje „Šta je umetnost?“ izgleda da je jedina konstanta kroz istoriju, ali je važno naglasiti da se radi o filozofskom pitanju. Kao istoričar umetnosti jedino bih mogla da izlažem kako se ovaj pojam kroz istoriju tumačio i koje je mesto ono što se nazivalo „umetnost“ zauzimalo u javnom životu i životu pojedinca. Današnja problematika tumačenja značenja reči „umetnost“ nastavak je procesa započetog avangardnim pokretima ranog HH veka, posebno dadaizmom, a potom kasnije neoavangardom 60-ih godina, kada se težilo brisanju granica između visoke umetnosti i svakodnevnog života. Kao rezultat tih uvreženih težnji, savremena umetnička praksa zahteva nove teorijske paradigme koje mogu da obuhvate kompleksnost i hibridnost savremenih umetničkih izraza, uključujući digitalnu umetnost, bioart, participativnu umetnost i druge sasvim nove forme koje su prisutne na umetničkoj sceni.

Ipak, da ne ostanete bez konkretnog odgovora, s obzirom da živimo doba, takoreći, „sveopšteg relativizovanja“, u aktuelnoj praksi najčešće dolazi do toga da se kao umetnost prihvata ono što se označi, potom promoviše, kao takvo.

* Svrha umjetnosti.

   Odgovor bi se nadovezao i na kompleksnost prvog pitanja. Istakla bih da umetnost nije samo jedna „ideja“ već sistem ideala, prakse i institucija. Danas mahom uočavamo da je „komuniciranje“ svrha umetnosti. Nekad je to u domenu edukacije, a češće informacije i propagande.

Intimno, mimo stručnog tumačenja, mišljenja sam da umetnost treba da oduševljava.

*Ilustracija je posebna umjetnička disciplina, ali se nerijetko tumači kao slikarstvo.

   Ilustracija se javila u okviru prvih štampanih knjiga (srednji vek). Mahom su tadašnji slikari, zanatlije, bili zaduženi za dekorisanje i ilustrovanje knjiga. Osamnaesti vek doneo je podelu u okviru umetnosti na lepe umetnosti i zanate. Slikarstvo je potpalo pod lepe umetnosti a ilustracija je dugo bila na raskrsnici, balansirajući na granici ovih pojmova. Tako je o ilustracijama pojedinih slikara pisano u okviru njihove slikarske biografije (recimo kod nas Uroš Predić, Paja Jovanović, Beta Vukanović ili Vasa Pomorišac). Međutim, ilustracija se vremenom osamostalila, dobijajući, naročito u poslednjih pola veka, svoj jezik i pravilnosti postupaka ilustrovanja.

*Mjesto ilustracije u savremenoj umjetnosti.

   Izrastajući iz knjige, danas su prisutne mnogobrojne vrste ilustracije. Njihovo mesto u savremenoj umetnosti predstavlja kompleksno i dinamično polje koje se konstantno razvija. Potrebno je istaći da ilustracija danas prevazilazi tradicionalne okvire i postaje sve značajniji element savremene umetničke prakse, pojavljivajući se u raznovrsnim kontekstima – od galerijskih prostora do digitalnih platformi, od izdavaštva do društvenih medija.

*Šta se smatra dobro urađenom ilustracijom?

   U praksi, kvalitetna ilustracija podrazumeva tehničku veštinu izvođenja uz poznavanje likovnih elemenata, usklađenost sa tekstom i uspostavljanje emocionalne veze sa posmatračem, čime se ostvaruje korespondencija sa pesničkom slikom. Čitaoce posebno oduševljavaju ilustracije koje komuniciraju na više nivoa i tako nadgrađuju tekst uz koji stoje ili ga samostalno tumače, komentarišu. Takvi primeri ilustracija ikonološki odgovaraju amblemima, koji predstavljaju preteču naslovnih ilustracija.

*Književnost za djecu i mlade zahtjeva poseban pristup kad su pitanju ilustracije.

   Da, upravo jer ovaj jedinstveni vizuelni jezik neraskidivo je povezan sa razvojnim karakteristikama mladih čitalaca, njihovim kognitivnim procesima tokom čitanja i interpretacije teksta. Ilustracije u ovom kontekstu prevazilaze čisto estetsku funkciju i postaju moćno pedagoško sredstvo. Vešt ilustrator pažljivo balansira između umetničkog izraza i razvojnih potreba ciljne grupe, uzimajući u obzir ne samo uzrast i emocionalnu zrelost deteta, već i potencijal ilustracije da podstakne maštu, razvije kritičko promišljanje i obogati celokupni doživljaj književnog dela.

*Na doktorskim studijama izučavate ilustracije na našim prostorima i zahvaljujući tome ste uradili ste izložbu „Epska ilustracija“. Recite nam nešto o toj izložbi?

   Projekat Epska ilustracija osmišljen je sa ciljem proslavljanja 100 godina od prvog izdanja knjige „Srpske narodne junačke pesme (sa slikama)“. Podrazumeva izložbu  digitalnih ilustracija srpskih afirmisanih slikara iz 1922. godine (Ljubo Babić, Vladimir Becić, Dragomir Glišić, Paja Jovanović, Josif Lalić, Nadežde Petrović, Branko Popović, Uroš Predić, Borivoje Radenković, Hinko Smrekar i Saša Šantel) i savremenih ilustratara koji su za ovaj jubilej ilustrovali pesama koje su u prvom izdanju ostale bez ilustracija (Jana Adamović, Iva Atoski, Siniša Banović, Senka Vlahović, Aleksa Gajić, R. M. Gera, Borivoje Grbić, Selena Danilović, Kosta Milovanović, Sabahudin Muranović, Dušan Pavlić, Jovan Ukropina).

Zajedno izloženi, ovi radovi čine izložbenu postavku koja objedinjuje ideju sa početka HH veka pokazujući kontinuitet trajanja ilustracije u okviru srpske umetnosti.

Svečanim obeležavanjem jubileja, izlaganjem navedenih radova aktuelizuje se i idejno podržava prvobitna zamisao sa početka prošlog veka. Novim kompozicionim rešenjima, savremenim likovnim rukopisom veštih umetnika, ostvaruje se kontinuitet ilustrovanja epske poezije kako se u svakom umetničkom stvaralaštvu mitološka predstava, takoreći, iznova stvara.

*Naslov Epska ilustracija?

   Izložba predstavlja deo projekta „Teorija ilustracije“, te se naslovom izložbe ustanovljava termin „epska ilustracija“ i ukazuje na značaj „slika“ u knjizi „Srpske narodne junačke pesme (sa slikama)“ koje su pre tačno sto godina utrle put formiranju ilustracije kao zasebne umetničke forme u okviru naše umetnosti.

*Izložba je privukla pažnju javnosti. Rezultat izložbe?

   Velika posećenost i medijska pažnja tokom prvog predstavljanja projekta Epska ilustracija u Ustanovi kulture „Parobrod“, rezultirala je ponovnim predstavljanjem izložbe u prostorijama Doma vojske Srbije na Trgu republike naredne godine, kao i nagradom „Aleksandar Deroko“ za projekat Teorija ilustracije u koji spada i ova izložba. Potom, Epska ilustracija je prošle godine, tokom marta meseca, bila predstavljena kineskoj publici u Kulturnom centru Srbije „Ivo Andrić“ u Pekingu, uz veliku zainteresovanost publike, posebno studenata. Iskoristila bih priliku i da se zahvalim Tamari Laci Krstić na podršci u vidu namenski kreiranog prepoznatljivog logoa i vizuelnog identiteta izložbe (2023).

*Storibord. Storibord je, kako Vi kažete, široj javnosti manje poznata umjetnička djelatnost. To Vam je bio povod da napravite izložbu pod nazivom „Storibord“. 

   Izložba Storybord predstavlja pregled storibordova stranih i domaćih autora nastalih za različite potrebe predprodukcije reklama, filma ili stripa. Izuzetni radovi stilski i generacijski različitih umetnika približavaju nam ovaj vid nedovoljno poznate i nepravedno zapostaljene delatnosti. Na koncept izložbe tematski se nadovezuje i video-prezentacija koja prikazuje primenu storiborda prilikom kreiranja animiranog filma.

*Koja je edukativna vrednost izložbe?

   Izložba ima i edukativni karakter s obzirom da se posetioci informišu o storibordu kao jednoj značajnoj fazi u filmskoj predprodukciji. Storyboard, odnosno, tabla za priču, predstavlja najuočljivije mesto susreta stripa i filma kao likovno – narativnog jezika. Za razliku od stripa, ova umetnička forma ne zahteva do kraja sprovedenu razgovetnost u pripovedanju i ne obraća se publici, nego filmskoj ekipi.

*Kome je storibord namenjen?

   Direktor fotografije i reditelj najbolje komuniciraju putem storiborda. Takođe, njime je klijentu najlakše približiti sadržinu buduće reklame. Od izuzetnog značaja je i producentima, snimateljima, kao i najvažnijim  članovima autorskog tima.

Storibord je svojevrsni stvaralački poligon na kojem se razrađuje vizuelna struktura narativa pre definisanja konačne umetničke forme. U tom smislu, moguća definicija storiborda bila bi: grafički vizuelizovana „priča“ buduće ekranizacije određenog scenarija.

*Recite nam nešto o izložbi „Ilustracija u filmu“.

   Izložba „Ilustracija u filmu“, takođe je sastavni deo šireg autorskog projekta „Teorija ilustracije“ u koji spada i prethodna, srodna izložba, Storibord. Ilustracija u filmu pokazuje raznoliku zastupljenost ilustracije u oblastima igranog, animiranog i reklamnog filma, tv spota i plakata. Uz izložbu organizovan je sadržajan prateći program koji je podrazumevao video – prezentaciju, tribinu i stručna vođenja sa namerom aktuelizovanja teorijskog sagledavanja ilustracije u okviru savremene umetnosti.

* U sklopu pratećeg programa 49. Majske izložbe „Preko crte“ (koju organizuje ULUPUDS) održana je Vaša izložba „Zelenom linijom“.

   Ekološki i reciklažni dizajn predstavlja idejni koncept izložbe, osmišljen tako da bude prikazan simultanim predstavljanjem radova različitih autora: kostimografa, dizajnera, slikara, mozaičara. Istovremena promocija umetnosti putem reciklažnog i ekološkog dizajna je više nego respektabilna i značajna uloga u savremenom društvu. Cilj izložbe jeste reaktuelizacija tema zaštite životne sredine putem ekologije i reciklaže u okviru umetnosti.

*Koji je filozofski koncept izložbe?

   Neophodno je da se učini iskorak dalje u poimanju ekološkog dizajna, da se umetnošću prekorače nametnute hermetičke granice industrijskog sveta sa namerom da se ostvari plemenita i kreativna interakcija unutar ekumene u kojoj ravnopravno sudelujemo sa prirodom. Zelena linija idejno predstavlja nadovezivanje na umetničke kriterijume, poštovanje vrednosnih parametara likovnih i dizajnerskih ostvarenja, dok sa druge strane, ona „prekoračuje crtu“ u međuodnosima prirode i veštačkog sveta kulture.

Živimo u svetu vidljivog nesklada čoveka i prirode uskled tehnološke ekspanzije, gde je sve instant, zamenljivo, kratkoročno, potrošno. Izložena dela uspešno ostvaruju sintezu umetnosti i životne okoline, podsećajući posetioce izložbe da je nužno da prekoračimo crtu materijalističkog komfora krećući se zelenom linijom u susret prirodi.

* Da li postoji neki projekat  koji ste radili, a da biste željeli da kažete nešto o njemu?

   Možda bi bila prilika da spomenem izložbu Pogled u ljubičasto koju sam organizovala u Umetničkoj galeriji „Stara kapetanija“ u Zemunu 2023. godine, a povodom dobijene nagrade za najuspešnijeg likovnog kritičara mlađe generacije u 2022. godini koju tradicionalno dodeljuje časopis „Likovni život“. Ovaj časopis okuplja tekstove likovnih kritičara o vizuelnim godušnjim dešavanjima, dok njegovo trajanje, danas, kada je reč „kritika“ poistovećena s rečju „osuda“, predstavlja jedinstveni vid nastojanja da se održi ova neophodna tradicija u okviru teorije umetnosti i estetike. Izložbom Pogled u ljubičasto htela sam da izazovnom postavkom opravdam nagradu i ujedno podržim zalaganja galerije i redakcije pomenutog časopisa da povrate i učvrste dignitet struke istoričara umetnosti i likovnog kritičara.

*O kakvoj postavci je reč?

   Predstavljajući svojevrsnu vizuelnu likovnu kritiku izložba je okupila radove 22 afirmisana umetnika koji se izražavaju u različitim medijima (slikarstvu, ilustraciji, fotografiji, mozaiku, staklu, tekstilu...) pronalazeći u koloritu, valeru ljubičaste boje, zajednički sadržitelj koji ih vizuelno spaja i objedinjuje u prostoru.

*Šta predstavlja ljubičasta boja u umetnosti?

   Ljubičasta boja sobom nosi mnogostruka složena značenja. Neosporno je da se njena posebnost ogleda u združivanju oprečnih energija kretanja i mirovanja, suprotstavljenih emocija strasti i spokoja, opozitnih elemenata vatre i vode, budući da je stvorena mešanjem crvene i plave. Kompleksna značenja ove boje odgovaraju njenom teškom pronalaženju u prirodi, što je dovelo do toga da kroz istoriju bude isključivo povezivana sa kraljevstvom i luksuzom. Simboliše sedmu, Krunsku čakru, koja nas povezuje s nebeskom energijom. Tako doživljena, pomaže nam da uspostavimo kontakt sa dušom, intuicijom, kreativnošću i mističnom stranom života. U Pesmi nad pesmama, kralj Solomon napravio je kočiju čiji su stubovi bili od srebra i zlata, sedište je bilo presvučeno upravo ljubičastom bojom, dok je unutrašnjost bila obložena samo ljubavlju.

*Koja je bila glavna poruka izložbe?

   Suočavajući se sa naglašenim materijalizmom i odsustvom čvrstih (kritičkih)

stavova – kako stav zahteva rasuđivanje, ismejavanjem ljubavnih emocija – jer ko voli

izlaže celog sebe prepuštajući se drugome, isturanjem tema o strahu – strah je po sebi

opozitan ljubavi, izložbom „Pogled u ljubičasto“ aktuelizuju se pomenute teme s

namerom podsticanja kreativnosti i ljubavi prema (umetničkom) stvaralaštvu.

*Muzika koju volite.

   Volim svaki vid izražavanja koji je smislen i nadgrađuje tehničku veštinu izvođača. Izdvojila bih klasičnu muziku, koja opet varira od raspoloženja, od Bramsa do Šopena, dok su mi omiljene opere „Toska“ i „Norma“, i, od detinjstva, melodije Diznijevih animiranih filmova.

* Idealno provedeno slobodno vrijeme.

   Vreme kad sam isključivo ispunjena ljubavlju.

*Često navodite ljubav, i u tumačenju ljubičaste boje, u nekim tekstovima, pa i u intervjuu, kako vidite ljubav u današnjem svetu?

   Kao što smo počeli naš intervju s tumačenjem pojma umetnosti, u veoma sličnoj poziciji je i pojam ljubavi. Nažalost, živimo doba kada se u teorijskom jeziku filozofije od kraja HH veka naglašeno ćuti o ljubavi. Pristačica sam mišljenja koje su izneli, najpre Rolan Bart, kada je istako da je savremeno inteligentno društvo neosetljivo na ljubavne izlive i razgovore, potom Epštajn kada je zagovarao, citiram, da ljubav, kao i umetnost, sa svojom tajanstvenošću, može biti predmet specifičnog humanističkog znanja.

*Na čemu trenutno radite?

   Trenutno radim simultano par projekata, od kojih bih javno iznela predstavljanje „Epske ilustracije“ u Atini tokom maja, i organizovanje međunarodne izložbe ilustracije „Zlatno pero Beograda“ tokom novembra tekuće godine.

ILUSTRACIJA U FILMU

   Izložba „Ilustracija u filmu“ pokazuje raznoliku zastupljenost ilustracije u oblastima igranog, animiranog i reklamnog filma, tv spota i plakata. Video – prezentacija i edukativni prateći program (tribina i stručna vođenja) podstaknuće teorijsko sagledavanje ilustracije u okviru savremene umetnosti.

Reprezentativni radovi umetnika stilski različitih likovnih izraza, Biljane Sovilj, Stevana Aleksića, Siniše Banovića, Alekse Gajića, Borivoja Grbića, Dragomira Nikolića, Zoran L. Pantelić, Branislava Cimeše, Ivana Šainovića i umetnika iz Jervolino studija (Teodora Ajduka, Siniše Lazića, Dragutina Vukelića, Ilije Ivkovića, Nevene Silaški, Anđelke Živković, Uglješe Radišića, Miloša Živkovića) predočiće efektnost i atraktivnost ilustracije kao vizuelnog komunikatora na polju filma.

Ilustrator kao zanimanje formirano je tokom 19. i 20. veka kada se ilustracijom podrazumevao namenski štampani likovni rad, najčešće u tehnici crteža, koji korespondira štampanom tekstu uz koji stoji. Zbog svoje razgovetnosti i osobenosti da se narativ prenese efektno i dopadljivo, time uspostavljajući neposredan odnos sa čitaocem, ilustracija je u poslednjim decenijama 20. veka proširila polje delovanja. Rapidnim razvojem digitalne tehnike, ilustracija se utkala u digitalni svet dobijajući istaknuto mesto vizuelnog prenosioca narativa. Međutim, taj narativ sada nije štampani tekst koji je godinama fizički stajao uz ilustraciju u knjigama, već sadržaj filmskog ili digitalnog „platna“. Danas je ilustrator umetnik koji stvara dvodimenzionalne slike za različite kompanije i industrije: filma, televizije, reklama, predprodukcije, raznih vidova oglašavanja (plakati, omoti, oglasi i slično).

Najavna i odjavna špica igranih filmova, od pedesetih do osamdesetih godina prošlog veka, neretko je bila zasnovana samo na ilustraciji. Takav je primer i izložene odjavne špice reditelja Vuka Karanovića (1921) koju je izradio nekadašnji karikaturista i novinar Paja Stanković.

Prvo inkorporiranje ilustracije u muzički TV spot na našim prostorima bilo je 1994. godine povodom igrano - animiranog spota Dragane Mirković za pesmu „Za mene si ti“. Tom prilikom, glavnog crtanog junaka spota osmislio je Dragomir Nikolić, dok su storibord uradili Bojan Redžić i Rista Topalovski, a na osnovu scenarija Zorana Stefanovića. Umetničkim timom rukovodila je Tanja Koraksić koja je ujedno radila i pojedine scene animacije. Nedugo zatim usledio je spot grupe Vampiri za pesmu „Plavi grad“. Crteže Zorana L. Pantelića, namenski rađene za njegov diplomski rad na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, iskoristila je Tanja Koraksić za spot ove pesme.

Ekspanzijom filmske produkcije, ilustrator se sve više angažuje kao neizorstavan deo filmske ekipe. Storibord, mudbord, koncept - art, karakter dizajn, animatik... u okviru projekta „Ilustracija u filmu“ definišu se kao umetničke forme izrasle iz ilustracije. Storibord, tabla za priču, predstavlja najuočljivije mesto susreta stripa i filma kao likovno – narativnog jezika. Za razliku od stripa, ova umetnička forma ne zahteva do kraja sprovedenu razgovetnost u pripovedanju i ne obraća se publici, nego filmskoj ekipi. Direktror fotografije i reditelj najbolje komuniciraju putem storiborda. Međutim, od izuzetnog značaja služi producentima, snimateljima i scenografima, koji koriguju ili prate vizuelizovani scenario. U tom smislu, moguća definicija storiborda bila bi: grafički vizuelizovana „priča“ buduće ekranizacije određenog scenarija.

Prvi storibordovi nastali su u Diznijevom studiju za animaciju 1933. godine za crtani film Tri praseta. Danas su neizostavni prilikom pravljenja animiranih filmova. Internacionalna filmska i televizijska kuća Iervolino studios, sa sedištem u Novome Sadu i Beogradu, ustupila nam je za izlaganje storibordove, ilustracije, prop dizajn (takoreći, dizajn rekvizite), karakter dizajn i animatik namenski rađeni za animiranu seriju ,,Puffins Impossible“ iz prve sezone. Izloženi radovi umetnika (Teodor Ajduk, Dragutin Vukelić, Miloš Živkov, Anđela Živković, Ilija Ivković, Siniša Lazić, Uglješa Radišić, Nevena Silaški) demonstriraju najnoviji vid angažovanja ilustratora unutar prestižne kompanije za izradu kratkometražnih animiranih sadržaja.

Veza između stripa i storiborda vizuelno je lako uočljiva. Šaljivo, storibordove možemo nazvati stripovima za reditelje. Interesantan je filmski plakat Branislava Cimeše koji je zainteresovao režisera da zatraži od umetnika da mu napravi strip koji bi umesto scenarija predstavio pokroviteljima. Reč je o superherojskom filmu u inicijalnoj fazi razvoja, pa je ova dosetka interesantna i što nas podseća da su superherojski filmovi nastali mahom na osnovu stripova.

U izuzetno retkim slučajevima, storibordovi su namenjeni izlaganju - kada služe prezentaciono zarad traženja finansijske podrške za filmski projekat u nastajanju. Takav je na primer izloženi storibord Borivoja Grbića. Njegova ilustracija „Svadba“, predstavlja vrstu mudborda nastalog za potrebe filma Emira Kusturice „Na mlečnome putu“. Reditelj je tokom snimanja tražio da se vizuelizuje scena koja će glumcima poslužiti za dočaravanje željene atmosfere.

Aleksa Gajić izloženim radovima predočio je publici kako nastaje vizuelni identitet njegovog autorskog kratkometražnog animiranog filma „Živeti u priči“ čiju finalnu realizaciju očekujemo naredne godine. Izloženi su storibordovi uz raskadrirani scenario, karakter dizajn likova i plakat kao komercijalno sredstvo oglašavanja. Ovde pored plakata imamo i, uslovno rečeno, onlajn omot za muziku filma – ilustraciju koja vizuelno ima sve karakteristike fizičkih omota. Nalazi se uz naziv filmske muzike na određenom sajtu pored ikonice „play“ i podseća na vizual filma.

Profesor Stevan Aleksić posebno je čuven po svojim fantastičnim filmskim plakatima koji osvajaju pažnju širom sveta, a neretko i njihovih glavnih protagonista, slavnih glumaca koji oduševljeno pozdravljaju njegov rad. Kao posebno sredstvo oglašavanja, pored filmskih plakata, tu su i neizostavni omoti. Mnogi se i danas sećaju omota VHS kaseta koji su atraktivnim izgledom uticali na izbor kupaca ili češće članova videoteka. Danas, omote viđamo za DVD izdanja. Kao primer, izložen je njegov omot namenski rađen za Blu Ray Mediabook izdanje filma "The Quest" – za nemačko tržište (Retro Gold 63 - Germany).

Kao primer primene ilustracije za televizijske špice poslužiće nam takođe rad Alekse Gajića za TV animiranu seriju „Srpske narodne bajke“. Za izradu ovog bazičnog tipa animacije, koji se kolokvijalno naziva „mrdalica“, Aleksa je radio kao ilustrator, režiser i montažer. Sačinjena je uglavnom od više „lejera“ gde se uz upotrebu efekata dočarava dubinska oštrina kako bi se ostvarila dinamika.

Primere „mrdalice“ predstavljaju radovi Borivoja Grbića i Siniše Banovića za dokumentarnu seriju „Srpski junaci srednjeg veka“. Pored igranih delova, serija sadrži i animirane delove koji su inkorporirani na ona mesta koja nisu mogla da se snime, a neophodna su za razvoj narativa. Ilustrovani likovi su odvojeni od pozadine, a njihovim kretanjem po ilustraciji imitira se pokret i prostor radnje. Za vreme intervjua nekog od učesnika dokumentarca, prikazuje se ova vrsta takoreći „doteranog animatika“. Ovo predstavlja i elemenatrni vid animacije, gde se po ilustraciji prelazi kamerom sleva na desno.

Profesorka Biljana Sovilj, izloženim radovima približava nam raznovrsnu upotrebu grafičkog dizajna na filmu i televiziji. S obzirom da mi nemamo dovoljno znanja i informacija o ovoj primeni umetničkog rada, od posebnog značaja je njeno pojašnjenje ove profesije: „Grafički dizajn na filmu i televiziji je profesija u sektoru scenografije koja podrazumeva dizajn i pripremu za štampu sadržaja koji se radi po zahtevu scenografa ili režije. Scenografski zahtevi se odnose na scenografsku grafiku, apliciranu na dekoru – brendiranje firmi, plakati, umetnička dela, diplome, tapete, rikvandi za pozadinske panorame i sl. Ovde je grafika statična, integralno vezana za dekor u kadru. Drugi tip zahteva je grafika za scenografsku rekvizitu: novine, knjige, pisma, nalepnice, ambalaža, brendiranje vozila i sl. Ovde su predmeti mobilni, mogu da menjaju pozicije tokom trajanja filma, moraju biti adekvatni za različite pozicije u kadru i razne ambijente. Režijski zahtevi se odnose na igrajuću rekvizitu, za razliku od scenografske rekvizite ovo su predmeti koje glumci drže u kadru ili se snimaju u krupnom planu. Proces rada je sledeći: prilikom dobijanja zahteva, grafički dizajner se upoznaje sa planiranim scenografskim rešenjem objekta i dobije informacije o žanru, epohi, koloritu, poziciji i dimenzijama grafike u ambijentu, materijalima, ukoliko se grafike štampaju, ili se planiraju za druge  medije -emitovanje na ekranu telefona, kompjutera, televizora, scenskom led ekranu i sl. Grafički dizajner istražuje samostalno, predlaže i uz  konsultacije sa scenografom i drugim autorima dolazi do rešenja. Za ovu profesiju neophodno je brzo rešavanje velikog broja zadataka u kratkom vremenskom roku, velika preciznost u tehničkom delu rada i spremnost za konstantne promene u scenariju, režiji i planu snimanja koje se neminovno reflektuju i na grafički sadržaj. U našim uslovima probni printovi se rade retko i samo za velike formate, te je pouzdana podrška i procena grafičkih radnika u štampariji od izuzetnog značaja. Dobro urađena, filmska grafika je neprimetna gledaocu, dok je loša grafika prvo što će u kadru primetiti.“

Izložba „Ilustracija u filmu“ predstavlja nastavak projekta „Teorija ilustracije“ koji je otpočeo izložbom „Storyboard / Storibord“ pre dve godine u Srećnoj galeriji SKC Beograd, a koji ima za cilj da uspostavi metode istraživanja u oblasti ilustracije, dok se ujedno prvi put uspostavljaju teorijski okviri ove umetničke disciline.

Marija Ristić, istoričar umetnosti (autor)

Izložba Storibord (Storyboard)

Beograd, SKC

29.oktobar – 13.novembar 2020.

   Izložba Storybord predstavlja pregled storibordova stranih i domaćih autora nastalih za različite potrebe predprodukcije reklama, filma ili stripa.

Poseban izazov predstavlja izrada storibordova za film koji ne uključuje tekst, već su vizuelne predstave nosilac radnje. Animator Iva Ćirić suptilnim potezima razvija lirsko poetične grafičke prikaze scenarija za kratki animirani film Florigami gde se simbolično, kroz tajanstveni put razvoja cveta, predstavlja sudbina jedne žene.

Storibordovi profesora Rastka Ćirića osnivača predmeta Animacija na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, skicuozno iznose preciznu, dovitljivu, britku misao. Kadrovi su sa namerom zgusnuti na jednom predlošku, kako bi izjedna autor mogao da sagleda celokupnu ideju filma, reklame ili špice. Izuzetno poznavanje suštine procesa snimanja uočljivo je i u dodatnim zabeleškama na marginama.

Prilikom traženja ko-producenata tokom kreiranja filma Čarlston za Ognjenku, Boban Savić GETO priredio je storibordove čiji kadrovi nalikuju renesansnim realističkim crtežima. Sa posebnim razumevanjem filmskog jezika, osmišljava zahtevne položaje kamere i kreira visoko-umetnički razvijenu scenografiju. Ovako detaljne, minuciozne scene poseduju sugestivnu ulogu prilikom pronalaženja potencijalnih partnera.

Storibordovi za strip Dražena Kovačevića rađeni su takođe temeljno, na malom formatu, prikazujući virtuoznost autora čiji stripovi, mahom nastajali za francuske izdavače, prepoznatljivi su po veštim prikazima volumena, prostora, dinamike i gestualnih pokreta protagonista.

Prepoznatljivim autorskim izrazom afirmisanih strip-autora predstavljeni su storibordovi za nama poznate reklame Najlepše želje ili Nektar pivo Alekse Gajića, trgovinski lanac Lidl Tiberija Beke, Er Srbija, Polikolor i Balans jogurt Ivana Šainovića, Marlboro Siniše Banovića, Doncafé i Pardon Predraga Ginevskog. Pravila kadriranja, dinamike i estetike stripa znalački su primenili. S obzirom na kratku minutažu reklama, autori storibordova vešto su akcentovali prizore koji će doprineti komercijalnoj upotrebi sadržaja.

Izuzetni radovi stilski i generacijski različitih umetnika približavaju nam ovaj vid nedovoljno poznate i nepravedno zapostaljene delatnosti. Na koncept izložbe tematski se nadovezuje i video-prezentacija koja prikazuje primenu storiborda prilikom kreiranja animiranog filma.

Izložba ima i edukativni karakter s obzirom da se posetioci informišu o storibordu kao jednoj značajnoj fazi u filmskoj predprodukciji. Storyboard, odnosno, tabla za priču, predstavlja najuočljivije mesto susreta stripa i filma kao likovno – narativnog jezika. Za razliku od stripa, ova umetnička forma ne zahteva do kraja sprovedenu razgovetnost u pripovedanju i ne obraća se publici, nego filmskoj ekipi. Direktor fotografije i reditelj najbolje komuniciraju putem storiborda. Takođe, njime je klijentu najlakše približiti sadržinu buduće reklame. Od izuzetnog značaja je i producentima, snimateljima, kao i najvažnijim  članovima autorskog tima.

Storibord je svojevrsni stvaralački poligon na kojem se razrađuje vizuelna struktura narativa pre definisanja konačne umetničke forme. U tom smislu, moguća definicija storiborda bila bi: grafički vizuelizovana „priča“ buduće ekranizacije određenog scenarija.

Marija Ristić, istoričar umetnosti, autor izložbe

Izvor:www.slovoslovlje.com