Kuće koje sanjaju – Silvana Andrić

KUĆE KOJE SANJAJU

Noću, kuće sanjaju

Cvetne bašte

Ograde opletene

Ptice i drveće

Mačke

Pse i igračke

Skoro svako veče

Sanjaju

Na rubu sveta

Druga leta

A kad ih nešto prene

U obrisu sene

Potražiće tebe,

Potražiće mene

RAZLIČAK

Negde uz kuću

Niotkoga gledan

Rastao je u  pruću

Različak jedan.

“To je kukac neki,

Ili neka trava...“

Slutio je svet daleki,

Bambusa i mrava.

Al´  slutili nisu

Vrednuje im bilja

Po ukusu i mirisu

Različita zbilja.

GRADINE

Pored naše kuće

Ležale su

Kamene gore,

Naslagane,

Nepomične,

Krute.

Sipila je

Vrela

Siva kiša po njima

Svakoga dana.

Brusila svoje

Duge,

Isukane,

Nedovršene

Mačeve od davnina.

Udarcima tupih kapljica,

Rasle su

Kamene gradine

Kao nikada prije.

Istančano,

U visine.

Kao zmije.

GLUVO DOBA

Noćas je jedno ptiče

Ispalo iz gnezda,

Dugo u noć

Razmahivalo je

Slabašnim krilima.

Neko ga je pronašao

Usred neveremana,

Negde preko...

Zamotao u šarene krpe

I ostavio

Kraj druma nedaleko,

Uz nekakav smotuljak

Od kartona

Na kojem je pisalo:

Evo sine

Ponesi ga sa sobom

Neka ti se nađe,

Da znaš barem ko si

Usred ravnodušnih stena.

Nekakva kujica

Svu noć ga je vukla

Umirući uz put.

Izdaleka ličio je na

Prerano ubran božur

Ili šaren prut,

Ujutro su ga

Pronašli beskućnici

Kraj njenog

Nepomičnog tela.

Stavili ga u svoj

Neprilagođen

Ruksak krut.

I poneli kako to već

U ovakvim životima biva,

Onako, uz put.

OLUJNA PESMA

Kad svejedno zarominja

Iz škrtog neba, kaljavih oblaka:

Iz bedema rastanaka

Izrone okamenjene staze mraka,

Grad preplavi izmučena reka

Uplakanih devojaka i dečaka.

Usred tužne rapsodije bolno zaječi,

Zavejana skoro stopa svaka...

O, Ne zviždi vetre!

Ne nosi nam

Iz daljina

Život znani

Miris prošli.

Odvažni žižak nije više

Na straži,

Spava!

Dušu snaži,

Život produžava.

Blažena je tama

Što želju slama

i šutnjom žudnju,

Blaži!

NA ZGARIŠTU

Što to noćas šuma sneva,

Da li i ona ima dušu?

Da li plače, možda peva,

Mlada stabla kad joj rušu?

Koren mrve, sušu goru!

Brišu znamen lišća, grana!

Ponajviše na izvoru

Seku život svakog dana...