Ljubav koja traje - Miroslav Mišo Bakrač

LJUBAV KOJA TRAJE 

Jadranka Petrović nije nepoznata široj čitalačkoj publici. Ona stvara duže vremena i ima objavljene dve zbirke pesama: ,,Ja sanjam" 201 O. godine i „Sve za ljubav" 2014. godine. ,,Ne dam osmeh" je njena treća zbirka koja se sastoji od dva dela i ukupno 78 pesama. U glavnom piše rimovanu poeziju i to radi znalački, ritmički lepo, sa finim stilom, razumljivim izrazom i jasnim porukama svake svoje pesme. Tema pesama Jadranke Petrović je život. U uvodu u zbirku ona na život gleda na svoj osoben način:

Igramo se životom

kao konac ga kidamo ...

Nastavimo sa pesmom

ritam srca promenimo ...

trasirajući tako i fabulu cele zbirke kao igru koju život donosi i poeziju koja ritam života određuje svojom snagom i lepotom. Drugi deo zbirke koji se sastoji od 38 pesama. U sažetku pri uvodu u ovaj deo autorka unosi stihove:

U zagrljaju

sve je drugačije ...

U pogledu

duga lepše boje pokazuje ...

koji nagoveštavaju da je sadržaj pesama iz ovog dela uglavnom ljubav i ono što ona nosi.

Pesme u knjizi Jadranke Petrović slede emotivno, ali sa veoma misaonim sadržajem, uvezane nekom posebnom virtuelnošću, osobenom za pesnike koji neguju svoj sopstveni stil i izraz. Iskre koje sevaju iz prepunjenih Jadrankinih baterija, donose nam kao na dlanu pelepu poeziju kojim nas ona obaveštava o svojim osećanjima, htenjima i ciljevima i tako iza sebe ostavlja dubok trag.

Zasigurno se može reći da je Jadranki no pevanje negdje duboko zaronilo među pot­vrđene talente, neobično, samosvjesno, po­sebno. Slikovitost u pesmama daje prostor čitaocu da pokrene sopstvenu energiju, maš­tu, da iskorači hrabro, kao i pesnik, da otvori dveri života i sagleda očima vizionara i maštara, da se vidi kako raskidaju okovi i ruše mitovi.

Jadranka Petrović piše o svakodnevnici, koja joj je pred očima, ali i onome unutrašnjem što čoveka podstiče, dira i tera da sagoreva zajedno sa stihovima i svojim pesmama. Njene pesme imaju krila i moć. Jake su i snažne, po tome se razlikuju od svakodnevih i zato i jesu da budu prihva­ćene, čitane i pamćene.

Moglo bi se reći da su to pesme bunta, protiv sebe i drugih, koje ukazuju na životne prepreke i smicalice. Pesme nisu prilagođene nekom i nečemu, nekom trenutku. One su pisane da traju i opominju, da podupiru dobro, a ruše sve što je loše. Jadranka sledi svoj put. Nije dovoljno živjeti, ako ne razumiješ zašto postojiš i čemu sve to. Taj životni put ima svoju trasu, koju mogu da isprate samo oni koji to razumiju, koji ta životna tkanja snuju i vežu žilama života.

Jadranka piše kako se u datom momentu oseća, šta je tada dira, peče. Ona ima izuzetno veliki dijapazon zapažanja. Vidi i ono što je za mnoge nevidljivo, pored čega prolaze a ne zapažaju, dok ona uočava, i piše o tom za druge nevidljivom, sa osjećajima punim emocijama i maštom koju svi ti podsticaji raspiruju. U tome i jeste bogatstvo i Jepota ovih pesama. Svakako bez osjećaja nema pesnika, bez mašte nema maštara, bez hrabrosti nema junaka.

Jadranka sve to pokazuje dok peva. I sve to jeste.

Ja ovaj osvrt na zbirku „Ne dam osmeh" nisam pravio kao književni kritičar - recezent jer ja to nisam. Zato sam se držao one poznate rimske maksime: ,,Neka obućar ne ide dalje od cipela", praveći osvrt kao čitalac koji je imao privilegiju i čast da pročita rukopisno štivo i o njemu iznese svoje utiske. Pročitao sam zbirku i u njoj našao lepotu. Da nije bilo toga ne bih ni pisao ovaj osvrt.

Zbirku preporučujem čitaocima kao štivo koje ne treba preskočiti uz uverenje da će nam pesnikinja Jadranka Petrović podariti još ovakve lepote.

Miroslav Mišo Bakrač, književnik

*

Jadranka Petrović rođena je u Nišu, dana 12.02.1957. godine. Osnovu školu završila je u Niškoj Banji i Gadžinom Hanu, gimnaziju i nezavršeni stepen ekonomije u Nišu. Majka je dva odrasla sina i  baka dve unuke. Objavila je dve knjige poezije. Prvu „Ja sanjam ti odluči" 201 O. i drugu „Sve za ljubav" 2014. godine. Bavila se kulturno - umetničkim radom kao predsednik KUD „Prva Kutina" i idejni je organizator multimedijalne manifestacije Prva Kutina, ,,Vrata Zaplanja", sa centrlnim dešavanjima u Prvoj Kutini  i delom u Niškoj Banji i Vladičinom Hanu. Organizovala je manifestacije za Božić, Novu godinu, Vaskrs i pripremala priredbe sa decom u Kutini. Bila je idejni stvaralac i organizator pri osnivanju Udruženja žena „Kruna" u Niškoj Banji, bila član Turističkog društva Niška Banja, i u to vreme predložila organizovanje manifestacije „Pihtijada u Niškoj Banji". Jedan je od osnivača Kluba ljubitelja Niške Banje.

Kao članica i sekretar Aktiva žena grada Niša, krajem ´90-tih i početkom 2000. učestvovala u humanitarnim akcijama u Nišu, Niškoj Banji, Prvoj Kutini, Sokolcu R Srpska. Ne bavi se aktivnim pisanjem i nije to njen pečat života, ali ima potrebu da piše o emocijama, kako svojih tako i tuđih. Zato njeni stihovi dolaze iz duše, u trenutnoj inspiraciji, bilo da boravi na moru, planini, u svom rodnom kraju. Kako kažu priroda je njen nepresušni izvor, a ona u njoj vidi lepotu kao pravi umetnik. Posebno što, pored padova i uspeha u životu, zadržava osmeh i mladalaćki duh, a stihove ostavlja romantič­nim dušama. Njeno načelo podsvesti je da je život večan, pa samim tim i sve ono što ga čini: ljubav, sreća, radost, bol, nada ... pa i njena poezija!!!