OBRAZLOŽENJE ŽIRIJA ZA NAGRADE “PJESNIK – SVETIONIK ”

Poštovana gospodo,

Nema slađe treme od one koju izaziva lepota reči u ljudima – onim ljudima koji su oprljeni poezijom, tom umiljatom slanom pomešanom sa zvezdanom rosom.

Ovih dana Bar je sjatište lekovitih ljudskih naravi. Od toga ovaj deo primorja crnogorskog broševima reči ukrasi okolne grebene, koji se vekovima nadmeću viteštvom sa nebeskim ratnicima, klesarima munja i gromova. Vi, ovde prisutni i mnogi drugi koji vas poznaju, činite meleme posebnog bilja, koji zaceljuje žarišta nadmetanja. Ništa nije bez pesnika, pa ni rane i ožiljci, kojima smo ukrašeni umesto zlatnih toka i čelenki.

Ovo je osmo nadmetanje lastavičja bisernih srca. Vi ste svetionik, vodilja svima onima koji se ne boje magle i mrkline. Iz vas isijavaju nade da će svet postati lepši i u tom ruhu ostati u nasleđe rečima, i onoj prvoj, koja je majka i pupčana vrpca svakoga od nas.

Ovogodišnji odziv najposvećenijem pesničkom bratstvu – Međunarodnom udruženju književnih stvaralaca i umjetnika „NEKAZANO“ iz Bara, ovovremenoj prestonici ljubavi i sloge, ljudi koji se razlikuju samo po tome da li se iskazuju poezijom ili prozom – sve ostalo je od istog materinstva, u krilu plemenitosti i međusobnog uvažavanja i poštovanja – bio je za svaki pomen i pamćenje.

Nije bilo lako razdvajati dobre pesme od dobrih, i ljubavne od ljubavnijih. Svi oni koji su poslali svoju pesmu da ih zastupa pred umilnošću najlepše ljudske vrline, zaslužili su iskreno poštovanje članova žirija.

A ovogodišnji žiri činili su: Ana Pravilović, profesor i pesnik, gospođa koja poseduje tananost probiranja i razdvajanja bisernih reči od onih koje će svojim zrenjem to postati. Tu je i Slobodan Đurović, književnik, znalac književni, koji zaslužuje naklon za predanost kojom obavlja svoj zadatak – strog, ali pravedan, sa posebnim osećanjem za poetsku strukturu, kako njenog temelja, tako i svih ukrasa kuće od reči.

Šta reći za gospodina, magistra Aleksandra Ćukovića, čoveka upućenog u književno stvaralaštvo savremene crnogorske reči, koji u Udruženju književnika obavlja teretni posao sekretara.

Evo nas i kod Labuda N. Lončara, pesnika i udarnika književnog, zaslužnog za ova sabiranja naša, prijatelja mnogih koji su sebe ovde na ovim susretima započeli i onih koji su se ukrilili. Njemu je najteže bilo da se prihvati učešća u ovom žiriju. Zašto? On bi da svi budu prvi.

Moram i sebe pomenuti – ja sam Slobodan Ristović, pesnik, koji se trudi da suzbije ono što bi pomenuti Labud učinio – da svaki od vas bude najbolji ili, malo sujetnije kazano, prvi.

Svi smo mi pomalo umiveni sujetom i verovanjem da nam je reč čelna. Treba to malo gledati i sa strane, iz prikrajka, pa se radovati što smo zajedno. A zajedno smo zaista za prvo mesto i u gornji kraj pesničkog bratstva, u lepoti koja nema začelje.

Udruženje koje vodi gospodin Lončar sa svojim saradnicima i pesničkim srodnicima u mnogome je prozor sa pogledom na sve strane, gde se ljudi raduju ljubavi drugih, da bi ispoljili i osrećili se svojom. Bar je kao grad privilegovan i počastvovan time. Mi smo oni koji smo zbog toga došli i koji ćemo ga nositi našim mestima i zemljama. Bar će biti više od grada na moru – zbog gostoprimstva, krilatosti koju nam daje i kulturnog ugleda koji je i našim saborovanjem stekao.

Znam da ste pomalo uzrujani u očekivanju da pomenem one koji su svoje pesme ovde okrilatili.

Žiri, koji nije mogao svima udovoljiti, pa ni sebi, ovako je odlučio:

Zbog većeg broja pesama koje zaslužuju visoko mesto, proglasiće ravnopravnim dve pesme za drugo mesto i dve pesme za treće mesto, a samo jednu za prvo.

Počnimo od trećeg mesta, koja su ustoličili sledeći pesnici:

Savka Gudović iz Podgorice, Crna Gora, za pesmu Sećanje na noć – čestitam!

i Sotir Georgievski iz Skoplja, Severna Makedonija, za pesmu Nisam te ostavio – svet te uzeo – čestitam!

Dva druga mesta pripala su pesnicima:

Dušici Pajović iz Zete, Crna Gora, za pesmu Žena – čestitam!

i Nebojši Steviću iz Banja Luke, Republika Srpska, za pesmu Veštica iz druge zbilje – čestitam!

I evo nas kod prvonagrađene pesme. Ona je ljubavno nadahnuće koje je za ovu priliku iznedrio pesnik David Vlajkov Lalić iz Andrijevice, Crna Gora, pod nazivom Kurjačka.

Ova pesma je ujedno izrodila novu Lalićevu pesmaricu, kao dar ovih susreta i konkursa Osmog međunarodnog festivala ljubavne poezije – čestitam!

Žiri, zbog velikog broja pesnika i pesama koji zaslužuju posebno pominjanje, predlaže organizatoru da pomene i pohvali sledeće pesme i pesnike, a to su:

Marina Nikolić iz Šapca, Srbija, za pesmu Vekovna,

Pavle Gligorović, Podgorica, Crna Gora, za pesmu Prvi put ti govorim o ljubavi,

i Vera Cvetanović, Babušnica, Srbija, za pesmu Ljubav u reči.

Zamolio bih vas da mi oprostite na opširnosti.

Tome ste vi krivci – o dobroti treba govoriti i više od očekivanja.

Hvala vam.

U ime žirija,

Slobodan Ristović, pesnik

Bar, 5.09.2025. godine