Odanost bez ostatka ꟷ Ljiljana Jarić

Anđelko Zablaćanski – Mesečeve oči, zbirka pesama, 2022

U zbirci pesama "Mesečeve oči" pesnika Anđelka Zablaćanskog je pohodila "milost uobličenja", jer njegova istančana intuitivnost, prefinjeni senzibilitet i filigranski rukopis su posledica svetačke posvećenosti Pesmi. Pesnik uzima reč kao čaroliju zvuka i ritma, jedne specifične melodije, koja gotovo sama sobom govori o prelivima smislova.

Tek ako umetnost postaje religija koja zahteva odanost bez ostatka, ako pesma izvire iz duše umetnika, tek kad život umetnika postane zalog stvaranja, kada se umetnik stopi sa tajnom sveta, shvatajući da vaseljenom vlada zakon spajanja u celinu, tek tada je stvaranje autentično. Takvo je poetsko tkanje Anđelka Zablaćanskog.

 Ova zbirka stihova svedoči o večnoj čovekovoj drami između između Erosa i Tanatosa, između neba i zemlje, dolazeći do zaključka da je ta drama dijalektički prokleta i zakonito nužna istina. Sve je u Anđelkovoj poeziji u znaku tog dijalektičkog sprega. Znamo da velika dela ne mogu nastati bez velike žrtve i svekolikog stradanja Pesnik je kišovski izlilio u ovu veličanstvenu zbirku talog ličnog iskustva. NJegove pesme su neverovatno pune istine, nema tu mesta za ma kakav vid manipulacije ili ispraznog koketiranja sa čitaocem.

 "Sav je trud čovečiji za usta njegova, ali se ne može nasitit duša njegova", veli Propovednik, sabirajući iskustvo jevrejskih mudraca i proroka. Ta arhetipska slika ispunjava svaki stih ove zbirke, koja jeste svojevrsna molitva, ispovest i pričest, gotovo ravna liturgijskom činu. Ozbiljan ispit prošle su reči koje sačinjavaju ove neverovatne stihove, jer svaka ima veliki zadatak i odgovornost.

 Divno, Pesniče!

Ljiljana Jarić