Predstavljamo “Atentat na dobrotu” - Marije jakšić

Ovo je tek objavljeno delo naše priznate književnice Marije Jakšić „ATENTAT NA DOBROTU“, koja je redovni član U.K.S. a i akademik je Italijanske akademije PONTIFICIA TIBERINA  na polju književnosti, koja i ovim romanom-nadasve intrigantnog sadržaja, budi veliku pažnju. Podatak da je autorka akademik u Italiji, među ljubiteljima književnosti izaziva još veću pažnju, naročito kada se zna da je knjižnjvnica Marija Jakšić pravoslavne provenijencije i da je u Italiji dugo poznata kao MARIA DI BELGRADO. No, vredno je pomenuti i to da su članovi te (najstarije) evropske akadmije bili i: Marija Kiri, Franc List, Šatobrijan, Libero Markoni, i mnogi drugi.

Roman  ATENTAT NA DOBROTU  je pisan 7 godina. Napisan je na 600 strana u dva toma.

Prvi deo romana ima 288 strana sa recenzijama.

Objavila ga je izdavačk kuća TEOVID.

Kratak sinopsis

PRVI DEO ROMANA (posvećen svim nevinim žrtvama u svetu):

Roman govori o prvoj deceniji dvadesetprvog veka i o žrtvama politike tog vremena. Tada su vinovnici zla, neki ljudi na vlasti u Srbiji, montirali proces u kojem su nezakonito, neosnovano i protivpravno, pohapsili nevine ljude. Sve to su činili za potrebe nekog stranog političkog faktora van zemlje. Ovaj roman govori do detalja, da kada se neko nameri da se organizuje afera i kada taj isti poželi da sa društvene mreže UKLONI neke politički nepoželjne ljude, nema zaustavljanja. Tada se mreža plete veoma lako. Policija, sudstvo, advokatura i sudska medicina imaju pune ruke posla. Ponekad se o NEVINE ogreši i njihova najbliža familija. Dakle, u romanu se  do tančina, gotovo Frojdovski suptilno, predstavljaju psihologije ličnosti svih učesnika, saučesnika i odabranih, a u stvari nevinih i za taj proces, odabranih žrtava. Ovo je velika i jaka drama dvoje žrtvovanih ličnosti: priznatog doktora Slobodana Viktorovića i uvažene književnice Isidore Spasić, koja se odvija u Beogradu. Drama govori i o pojavi faktora „X“ i o neočekivanim obrtima situacija u roku od samo četrdesetosam sati policijskog pritvora, kada stvarno postaje nestvarno, a nestvarno postaje stvarno. Zaključak romana je sledeči: SLOBODA NIJE ZAGARANTOVANA, MOŽE NAM SE OTETI, KAD GOD TO NEKO, SAMO POŽELI!

Napomena autorke:

„SMRT JE NEPROVERENA GLASINA“ –  reče Kusturica. Ja, kao pisac ovog romana, tvrdim da je proverena. UZMEŠ LI SLOBODU ČOVEKU, UZEO SI MU ŽIVOT. NASTAVIĆE DA DIŠE, ALI BIĆE - USMRĆEN! Nastavak ove dramske priče sledi u drugom delu romana.

(Marija Jakšić)

Kratki izvodi iz samo nekoliko recenzija:

„Čitajući ovaj roman svakako da će svakog čitaoca prožeti emocija besa, a zatim i pitanje: „Je li ovo zaista moguće?“ Da li je zaista moguće imati kafkijansku sudbinu u samom praskozorju demokratije i novog doba? Da li je scenario neke zemlje trećeg sveta zapravo moguć i ovde, u demokratskoj Evropi?...“

(Dr Ugrin Popović, književnik)

*

„Literatura se oduvek bavila problematizacijom zla i njenim posledicama, o čemu vrlo plastično govori i roman Atentat na dobrotu – Vreme đavoljeg performansa. Ova bolom pokrenuta knjiga stala je u odbranu svega onoga što je suprotno zlu. U odbranu porodice, morala i prava na ljudsko dostojanstvo, mira, sloge i ljubavi, koji su u savremenom društvu prilično ugroženi...“

(Milica Jeftimijević Lilić, književnica)

*

„...Spisateljica indirektno hegelovski spekuliše pitanje gospodara i sluge. I gospodar je kadar da ponizno, za bilo koju neljudsku ponudu i nagradu postane sluga svom gospodaru. Tako se, ne iskazujući direktno i otvoreno u štivu, sa gađenjem gnuša. Baš onako kako se Isidora gnuša, gadi i onesvešćuje u zatočenom ambijentu ljudskog nedostoja, u pendrečenju iz čista mira ali iz frustrirane potrebe komandira, čuvara pritvorenika...“

(Radovan Uštević, filozof)

*

„...Čitajući u nekoliko isprekidanih dahova ovu dramatičnu priču, satkanu osobenim narativom Jakšićeve, shvatićete da ovo nije priča lokalnog karaktera. Ova priča nije samo „balkanska priča“, ona je univerzalno intrigantna u prostoru i vremenu...“

(Branimir Kolšek, advokat i aforističar)

 *

„... Atentat na dobrotu svrstati u već poznate žanrove, veoma je teško.

Po mom ličnom uverenju, najveća vrednost ovog romana je što je ovo univerzalna priča, primenjiva na svakom delu Zemaljske kugle, kao što su: „Zločin i kazna“ i „Braća Karamazovi“.

(Dragan Stodić, književnik)

*

„Roman Atentat na dobrotu  jeste monumentalno delo, koje sobom još jednom potvrđuje veličanstvenost, sada i raznolikost opusa naše poznate književnice. Atentat na dobrotu je maestralni triler na granici sa hororom...

...Za čitalačku  publiku nije tajna da Jakšićeva,  na svoju opsesivnu temu o ljubavi i erosu, ruši mnoge tabue.Tako i u ovom romanu. A ponekad to čini i do same granice šoka.

...Srpska književnost, uverena sam, ovim romanom dobija još jedno vredno delo.“

(Vesna Janežić, dipl.ing geol. i kolumnista)

* * * 

Bibliografija MARIJE JAKŠIĆ

Marija Jakšić, rođena 1951. god. u Beogradu gde živi i stvara. Književnica, pesnikinja, prva Srbkinja hrišćanske pravoslavne orijentacije, koja je 24.11. 2007. godine, za svoj doprinos na polju svetske književnosti, primila titulu redovnog akademika jedne od najstarijih evropskih akademija nauka, umetnosti, književnosti i visoke kulture “Accademia Pontificia Tiberina” - Rim (osnovana 1813.), čiji su članovi bili Marija Kiri, Rene de Šatobrijan, Franc List, Ugo Foscolo, Markoni, Marćelo Mastrojani i mnoga slavna imena Evrope…

Pored književnosti bavi se izučavanjem energolingvistike i istraživanjem u oblasti psihoenergosugestiologije, eulogojatrije i eubiblioterapije - novih grana u svetu već priznate energoinformacione medicine, gde svoja znanja iz ovih oblasti nesebično, već odavno, primenjuje u pisanju, gde su joj blagotvorne i plemenite reči ljubavi, zato i dobrodejstvujuće, jedno od glavnih obeležja umetničkog izražavanja.

Stoga njena dela imaju i nesporan lekoviti - isceljujući učinak na čitaoca i kao takva priznata su u svetu medicine, umetnosti i visoke kulture pa ne čudi što se njena dela odavno nalaze u Sveruskom naučnoistraživačkom centru tradicionalne narodne medicine “ENIOM“ - Moskva, na Univerzitetima Stanford, Oksford, Pitsburg i italijanskoj “Accademia Pontificia Tiberina” - Roma.

 U italijanskoj kulturnoj javnosti Marija Jakšić je poznata kao Maria di Belgrado (Marija od Beograda). U časopisu „L’apostola del’ sangue di Cristo“ Marijina dela, a posebno roman “Žene su bliže Hristu” (Le donne sono piu vicino di Cristo), uporedili su sa misijom katoličke svetice Maria de Mattias, gde obe iz srca odašilju svetu reči ljubavi i blagorodne hrišćanske poruke.

Do sada objavila:

"Žene su bliže Hristu", roman, izdanje 4. (elektronsko), „New Look Entertainment“, Beograd, 2014.

"Žene su bliže Hristu", roman, izdanje 3.- proširena verzija, "ARTE", Beograd, 14.02. 2013.

"Žene su bliže Hristu", roman, izdanje 2., "Autel", 2001.

"Žene su bliže Hristu", roman, izdanje 1., "Partenon", 2000.

"Moć pokore", roman, izdanje 4. (autorsko), "Ars libri", 2016.

"Moć pokore", roman, izdanje 3. (elektronsko), „New Look Entertainment“, Beograd, 2015.

"Moć pokore", roman, izdanje 2., "Evro-Giunti", 2007.

"Moć pokore", roman, izdanje 1. (autorsko), 2006.

“Ljubavnica u sjaju i tami“, knjiga poezije, izdanje 1., “Prosveta“, 1998.

“Moram biti ljubavnica“, knjiga poezije, izdanje 1., “Beletra“,1991.

“Ja tvoja Ines“, audio kaseta poezije, “Jugofon“, 1992. Interpretacija: Svetlana-Ceca Bojković.

“Moram biti ljubavnica“, audiokaseta poezije, “Jugodisk“, 1991. Interpretacija: Ružica Sokić.

“Ljubavnica u sjaju i tami“, monodrama, 2016.

"Iskopano iz požude" koautorska knjiga poezije sa pesnikom Draganom Stodićem.

“ATENTAT NA DOBROTU”, roman - 2022.

"MORAM BITI LJUBAVNICA – SCENARIO ZA POZORIŠTE.

„MOĆ POKORE“ – SCENARIO ZA POZORIŠTE. ( Dve verzije. I-jedanaest likova i II – u četiri lika.)

_