Ranko Radović, srpski pjesnik iz Crne Gore a koji živi i stvara u Kanadi ovih dana je nagrađen od strane Saveza pisaca Rusije, Fonda svetitelja Jovana Zlatoustog, Žurnala "Nova knjiga Rusije", ИИПК "Ихтиос" sa Diplomom Imperijska kultura kao i medaljom „Vjera, Otečestvo i Čast.“
Nagrađen je za njegov dosadašnji pjesnički rad.
Nagradu je primio onlajn a kada se steknu uslovi nagrada će mu biti lično uručena u Moskvi.
Radović se za nagradu zahvalio riječima:
Даме и господо, драга света Ð усијо!
Ако ме није обрадовала 2020- та година, обрадовала ме је Ð усија.
На самом крају 2020- те године када су сви још поодавно журили да је забораве, обавијештен сам да сам добио премију “ Империјска Култура у номинацији Поезија - имена Едуарда Володина”.
И кажем ја Анђелу Поезије: ако те буду сви на Земљи заборавили Велика Ð уска Култура неће те никад заборавити.
Тако да ни ја захваљујући Ð усији 2020- ту годину не могу да заборавим.
Хвала уваженом жирију УКÐ Ф који ме је одликовао овако високим признањем.
Хвала и поздрав руским пјесницима и књижевницима на челу са предсједником Николајем Ф. Ивановим.
И да на крају додам пошто говорим на дан преподобног Серафима Саровског, његовим охрабрујућим ријечим: “Ничега се не бојте, макар сви кренули на вас, јер Господ је иза вас! Ваша Мајка је сама Царица Небеска, а по Њој се све управља!
Амин
* * *
Poslednje doba
Ovo je sumrak poslednjeg doba
Sa suncem zalaze zadnji ljudi,
Svaka je riječ – katakomba,
Ko ovo preživi – poludi!
Dveri zatvorene, razoreni puti,
Zemljom haraju demoni pohote,
A Gospod ćuti, uzvišeno ćuti,
Ćuti od stida, il’ sramote?
Nad Otadžbinom NATO dusi,
Njihove armade nebom lete,
Gdje su Sloveni! Gdje su Rusi!
Jesu li nestali sa planete?
I ostaće do sudnjeg časa,
Vijek je ovaj car svih zala,
Njim gospodari adska rasa,
Pravda se nad njim obrukala!
Toronto, 1999. god.
(na dan bombardovanja Srbije i Crne Gore)