U ritmu srca – knjiga Nataše Simić

Nataša Simić je rođena u Šapcu 02.11. 1988 godine. Osnovnu i srednju školu završila je u rodnom gradu. Sada živi i radi u Loznici. Pesme piše još od srednje škole. Pesme su joj objavljivane u zbornicima poezije kao što su ,,Dva pera u jednom dahu’’ gde je sa pesnikom Cvijetinom Lobožinskim objavila zajedničku pesmu pod naslovom ,,Daljina’’ zatim, u zborniku radova udruženja pisaca Vukovo Pero gde je zastupljena sa pesmom ,,Tvoje oči’’ i zbornik Božanstvena ženo sa pesmom ,,Lepa ženo’’. Aktivan je član udruženja pisaca Vukovo Pero iz Loznice. ,,U ritmu srca’’ je njena prva knjiga poezije.

*

NIJE KRAJ

Zbog svega što bilo je nekada,

i svih reči koje sam prećutala,

znala sam dobro još i tada

ljubav sa tobom me je koštala.

Zalud behu reči,zalud obećanja,

kad ništa više nije kao pre,

u duši ostaše samo lepa sećanja

ljubav što je gorela sada tiho mre.

Neke ljubavi u nama ostave traga,

tiho kroz život naš prođu i odu,

za novi početak potrebna je snaga

i ponovo srcu vratiti mu slobodu.

I zato me pokušaj barem razumeti

Makar to umeš i dobro znaj,

u srcu ostavi mesta ono će voleti

i upamti da ljubav nema kraj.

NEKOJ DRUGOJ

Nekoj drugoj ti poklanjaš cvet.

njoj sad daješ buket belih ruža,

bio si i ostaćeš celi moj svet

moja duša još ti ruke ove pruža.

Neku drugu ti sad cvećem kitiš,

osmesima dane joj ulepšavaš,

dal’ se ikad tada mene setiš

voliš li je ili još pokušavaš.

Dal’ joj isto kao i tada meni

pošalješ svirače tačno u ponoć,

da sviraju pesmu o jednoj ženi

dok odlaziš tiho u tamnu noć.

Da li ti nekad zadrhte ruke,

dok poljubac spuštaš na dlan,

vode li te misli do sigurne luke

ili je sve to bio samo jedan san.

Nekoj drugoj sad poklanjaš sebe,

odveo te put nekoj drugoj ženi,

njoj sad nudiš najbolji deo tebe

nekoj, nekoj drugoj, ali ne i meni.

*

Poetski nemiri emotivne duše

Mlada poetesa Nataša Simić iz Loznice otvorila je svoju emotivnu dušu i sa nama podelila svoje unutrašnje nemire u ritmu svoga srca. Poezija Nataše Simić se može podeliti u dve različite celine, kako po formi pisanja, tako i po tematici. NJene pesme su odraz emotivnih osećanja prema nedokučivom muškarcu kojeg sama uzdiže u virtuelne visine dajući mu božanske osobine. Želju da mu priđe i prizna svoju iskrenu ljubav sputava do bola. Posmatra ga krišom i piše, piše najlepše stihove posvećene njemu.U pesmi ,,Priča se’’, poetesa kaže:

,,Spajala ih ista bol ista rana,

iste reči, ista misao što ih budi,

slatka tajna zlatnim ljubljem okovana,

topla ruka koja greje od studi.’’

Druga strana njenog poetskog stvaralaštva su socijalno buntovne prirode. Svesna okruženja u kojem se nalazi i vremenu u kojem živi, oseća potrebu da reaguje. I to čini na svoj način, jedinim kojim ume, pesmom. U pesmi Večiti sanjar ih na najbolji i najoriginalniji način poziva da se otrgnu učmalosti. Zato koracima hitrim smelo gazi, zbaci sa sebe sve okove predrasuda. Veruj u ono što tvoje oko spazi, slepa pokornost najveća je zabluda. Sagledavajući sveobuhvatnu poeziju mlade poetese Nataše Simić, neodoljivo dolazim do zaključka.

                                                                                               Duško Korać