05.05.2018.
Poezija
Оsmeh
Оsmeh
Pronađoh te slučajno
u džepu starog kaputa
iza vrata zaboravljenih sećanja
u sredini zone sumraka
gde sunce ne rađa dan
gde noć nije mesto za san.
Pronađoh te prerano izgubljenog,
na čekanje osuđenog,
u samici zarobljenog
usamljenog i preplašenog,
bez očiju,
bez ustiju,
bez ruku bol da ubiju.
Čekao si moje lice,
crne ptice grabljivice
da pokleknu pa da svane
da zalečiš stare rane
da me setiš šta izgubih
crnom danu skute ljubih
jer nemadoh kome dati,
svoje tuge u čem´ prati
oči, usta, ruke hladne
bez tebe mi behu puste.
Ljiljana Vojnović
