Pesnikinja
Kad u životu sve ti je pesma,
I koža ti tvoja nije tesna,
Kad na nikog nisi besna,
Svoje sreće nisi ni svesna.
Ali, ako ti je tuga drug,
Onda pero postaje plug.
Pa oreš svoju tešku muku,
A pesme ti same idu na ruku.
Kad u tvojoj ranjenoj duši ,
Sve što si gradio, se ruši,
Tada se pesma sama .piše,
A stih onda tugu briše
Srećni ljudi ne pišu pesme,
Kad voliš, to se ne sme.
Kad si voljen i srećan i jak,
Šta će tebi stih, tužan i mlak.
A opet, svet je pun stihova,
Znači, nema je ljubav njihova.
Siromašni su i bogati jako,
Uz rime svako bi plako.
Da li nam onda pesnik treba,
Ili je ljubav veća potreba.
Spaliti stihove sve, mozda, treba
I biti srećan do neba.
Jasmina Kokot
__________________
Foto: Free NET