Sa ove strane raja
Svetla se gase.
Završavaju se svi
sati ludila
u ovoj ulici.
Leto spaljuje
korake za nama,
dok se barke lenjo
klate uz obalu.
Živim ovaj tren.
U ponoć zaćutim,
umorim se,
pogled mi odluta
i izbegavam slutnje.
Polumračne sobe
i skrivanje od svih.
Hajde da noćas
budemo ljubav.
Nasmejani prozori
i šareni prolazi
u mojoj glavi.
I note, u čudni čas,
što prekrivaju usne
i stvaraju od reči
tajanstvenu muziku,
kada vasiona,
načičkana zvezdama
šumi u njima šapatom
skrivenih mora,
a tišina najavljuje
nešto tako izvesno:
želju za poljupcem,
koji će izmeriti
čežnju vrele krvi
svih mladih godina.
I neizbežne slutnje.
Šum kiše u daljini.
Jedan januar,
daleko napred,
i nečiji tragovi,
što žmure pod mojim
toplim usnama.
Osluškujem vetar
kako donosi nove
senke iz sutona.
Hoće li šaputati
istom tugom i čežnjom
u nečijoj kosi,
kada nas odnese
preko poleglih trava?
Bojan Filipović