Šifra crveno – Goran Matić

Šifra crveno 

Napisaću nemir na hiljadu načina.

Nijedan neće biti mu ni nalik.

Napisaću da volim na hiljadu jezika i nijedan neću razumeti.

Samo ona nije znala da ćeš je zavoleti.

Uzimala je tvoj glas i sekla ga u krpice,

Onda šila lutke sa kojima je spavala.

Nije znala da si jecao svaki put kada lutka padne na pod.

Učio si se da čekaš ispod njenog nokta,

Tu te tuga nikada nije pronalazila

I to proleće te je okrznulo kao stranac u prolazu.

Znao si da će tvoj osmeh nestati u njenim rukama,

Da ćeš biti most za koga nikada nisu porasle obale,

Da ćeš visiti kao krilo koje nikome ne pripada.

Uplašio si se i počeo da hodaš u krug

Kao da stražariš nad sopstvenim životom.

Znao si da je ona ta koja prećutno oduzima

Snagu ljubavi misleći da je važnija od toga

A ti si umirao titrajući na njenim dlanovima

Najbolje što znaš.

Shvatio si da nije dovoljno biti čovek

Da moraš nestati i pojaviti se kao suza

Na njenom obrazu, neki slani duh.

Tvoja glad je bila dete koje pravi prve nesigurne korake.

Tvoja ljubav te je ubijala ličeći na pesme.

Koliko demagogije stane u ovih par reči

Naslonjenih na zidove preko kojih ne umeš preći.

Koliko si uzdaha pretvorio u barut

Za dve, tri počasne salve…

Da bi sve ličilo na nekakvu čaroliju

Kojoj se raduju deca.

Zar je greh što si poželeo da nešto na ovom svetu

Zavisi od tebe?

Ali tvoji su bogovi postali sakupljači kostiju

I kada ih spominješ znaš da govoriš o sopstvenoj nemoći

Pred onim što nije smelo biti veće od tebe.

Ipak, voleo si tu slobodu – da grešiš.

Voleo si da se pokrivaš preko glave i smeješ mrtvim snovima

Tražeći sreću u tom ubistvu koje ti je spremila,

Skidajući grlo sa ribljih kostiju kao posle posta.

Goran Matić