Stara maslina
Uzalud se
Jedna stara maslina
Na dve strane sveta podelila
I svoje stablo -
To jedno jedino
Što od ovog sveta ima -
Nekako presekla na dva dela
I okrenula se - na sever i jug
Kao da nikako nije znala
Na kojoj je strani
Sreća čeka
I kao da nije znala
Šta sa tom srećom da radi
Možda je zato
I ostala
Duboko ukorenjena
U neveliko parče zemlje
Pod sobom
Kao čovek koji gleda u daljinu -
U daleka mora i bregove -
Uvek sa tog istog parčeta zemlje
Na kome zauvek ostaje ukorenjen
Ali ga u sebi razdvaja
Na svoj sever i svoj jug
Koji su mogli voditi na dve strane
A one uvek imaju iste korene
Od kojih je teško razdvojiti se
I tako razdvojene u čoveku
Na sever i jug
U isto nebo gledaju
Pod kojim neka sreća čeka
Da li - baš na one koji čekaju na nju
Mirjana Svetozarevic
