01.04.2019.
Poezija
Судбинска - Биљана Китић Чакар
Судбинска
Не може хајдучка трава лечити ране живота
Ма како храбар да јеси, у једном трену се сломиш
Залуд је отимати се, ако је усуд страхота
Задњом снагом земљи клонеш и тихо се Богу молиш
По зидовима плес сенки, к´о дављеник чекаш зору
Осетиш под грлом руку, од невидљивог се браниш
Са страхом ишчекујеш ноћ и нову у тами мору
Прсте у месо зариваш и опет само себе раниш
Привиђења, предсказања, знамени од којих стрепиш
Чекаш испоруку поште коју ти шаље судбина
Са страхом, док руке дрхте, коверту црну одлепиш
У мрачни понор пропадаш, на дну расквашена глина
На крају нерадо схватиш кад другог излаза нема
Иловача нас све чека, док душа се за пут спрема
Биљана Китић Чакар
