Suza
Sakrila se tuga u jednoj kapi
iz modrog oka što se prosu,
a duša za tobom još uvek vapi
u nekom svom praznom zanosu.
Na trepavicama osta da bdije čista
sklupčala se tu da se nađe
i samo na tren još zablista,
a onda u skrovište opet zađe.
Prkosno bdije na svojoj straži
i ćuti dugo, čeka da ode,
trenutak spokoja, da je blaži
da bude deo obične vode.
A kada bljesne iznenada
muk će u duši da zavlada.
Nada Karadžić