Tužba - Nerandža Nena Kostić

Tužba  

Tužim te zemlji

koja trpeljivo klacka svedočenja.

Tužim te korenovima rajskih jabuka,

dok ponoć kida peteljku.

Tužim te brani koja je pustila

čipkaste mesečine u meni.

Zvezdama te tužim

zbog lažljivih treperenja.

Tužim te mladuncima evnuha

što su prehladili lepezasta lica.

Što su se razigrali nagi pred Gospodom.

Ko je kome dušmanin bio

u vremenima gladi,

kojoj su većoj zveri

lovci namenili metak...?

Koliko li je potrebno krmelja

da se izvini san...

Koliko dukata zlatnih

da se zataška Pirova pobeda!?

Stotine vekova

bespoštednog kidisanja popaca

u rovovima najzelenije trave

ne upijaju rose.

Ni kose starice ne sjaje

žarom mladenke.

Očima te tužim

što nisu videle predskazanje,

a gledale su svedočenje potopa.

Nerandža Nena Kostić