U duši skrivene slike
Ne pevaj ptico pesmu koju slavuj jedino zna
Kad bagrem sav beo zamiriše u vedroj noći
Pusti da slušam tišinu ovog u meni bezdna
Opčinjen muzikom njenom u sopstva nemoći.
Ne pevaj ptico — od tvog peva uvenuće trave
One iste u čijoj rosi kupao sam vidike
Čeznući da okom zagrlim nebesne zore plave
Opčinjen tonovima u duši sakrivene slike.
Ne pevaj ptico — gluv sam za tvoje mučne zvuke
Jer mogu me dirnuti samo čemer i bol istine
Tvoj poj pun je bezvučja i izvan moje muke
A mene opčini pesma kad je sva od suštine.
Anđelko Zablaćanski
