Večno u sećanju
Znam, da moraš da odeš
i mene ostavljaš samu,
da izlazak sunca
bez tebe dočekam,
dočekam, da sjaj mesečine
u noćnoj tami
moju kosu posrebri,
dočekam, da duga na nebu
bez naše zajedničke želje
nečujno nestane.
Ja ću čekati,
da ti kao snežna pahulja
na moje lice sletiš
i moje obraze pomiluješ,
da mi ti kao lagani lahor
kosu umrsiš
i miris jasmina doneseš,
da mi ti kao sunčev zrak
telo i dušu zagreješ
i večno u mojim sećanjima
kod mene ostaneš.
Dragica Šreder