Vetrokaza
Negde u zavejanom koloru
vuk je jagnjio ovcu, koru
su grizli zubi zverinja
glad inja i studeni, prtinio je
Stazu za zakasnele, zabludele
akorde ruskog formaliste
tvoje liste i zakoni
pronalazili su olakšavajuću tezu
Vezu princeze i atamana
blagoslov sudbine otvaraše
reči, kao muzika okretaše
zarđalu dijademu vetrokaza
Nakaza u meni oćuta bol
ljuta se rana otvori lako
tamo gde niko ne zaviruje
tvoja me nežnost dodiruje
Osvaja, pjani, da kažem
Stani, kasno je suviše
sve je pobelelo od snega
nestajem, prestajem brojati bojeve
Dr Rade Vučićević