19.06.2018.
Poezija
Žad - Srećko Aleksić
Žad
srebrnkasti val u zanosu
raspšio talas o hrid
gde vodi nebeski zid
u zanosu njenoga tela
žad kao kruna školjke
propinjese uzdasima
nisam je nikada pitao
voliš li me svojim stremljenjima
onako kako, u prolećne ruže cvetaju
tek tako sa visine osećam
hladan vetar u talasima
možda ti više nisam potreban
u tople pejzaže večnog leta
jer ovde je tako sumorno i hladno
u šumama, gradovima, ljudima.
žad...žad...žad...na kamenu odsjaja
dojke nežno ljubim
tvoje mesečeve kupe
voćne grudve u ustima
sanjivo me gledaš
dok te nežnost obasjava
odjekom crne ure na horizontu.
Srećko Aleksić
