Dan posle… - Zorica Baburski

Dan posle…

zadrhtim kad sunce počne da zalazi

zabrinem se bedan u smrtnome strahu

gledam – sa neuređenog neba silazi

i veje iskonski jad u jednom dahu

u noćima bez ijedne zvezde

čamotinja svetli, ciči gubilište

bez ijedne iskre, radosti što jezde

snovi zapečaćeni kô svetilište

noć, obučena u grimiz i tanani lan

ljubi čelo i pušta krv mojom dušom,

rascepljen um, zamišljen u tišini dan

hvata se u koštac sa promuklom gušom

preboleću vidik u svetlosti što gasne

dan kad sunce će se čuti poslednji put

zore bez svanuća uz vapaje glasne

kad dođe dan odmora za umoren skut

Zorica Baburski

___________

Foto: Free NET

Pročitajte još