Kad sretnu se oči - Jelena Asenov

Kad sretnu se oči

Kad sretnu se oči što

vole, a zajedno nisu

to mnogo tužno biva.

Dotaći se oni ne mogu

iako znaju šta duša skriva.

Kad sretnu se oči što

pogled ne skalanjaju

i usne ostanu neme,

duše im razgovaraju

da potisnu sve probleme.

Niko ni ne sluti ljubav

što se vazduhom širi.

Obećani behu drugima

što zavoleh se nisu krivi.

Kad sretnu se oči što vole,

treptaj svaki novu priču kazuje,

ljubav im u srcu stanuje.

Plač bez suza licem prolazi,

jecaj duše u tišini dolazi.

Žig ljubavi grešne nose,

s pravilima se osećanja kose.

Kao što često biva

kad zavoliš nekog

koga drugi ima,

ni pokušali nisu

protiv sveta da se bore,

uplakane sada njima sviću zore

i besane noći beskrajno duge,

mesto u srcu ljubav stanuju im tuge.

Kad u danu novom

opet im se oči sretnu

i kesten divlji

more mirno gleda,

korene svoje pod

zemljom čvrsto čuva

da ne poklekne

i moru tome se preda.

Jelena Asenov