Memorijal za kišu i mart

Memorijal za kišu i mart

Opet dolazi jedno proleće
Kucka kapima kiše o prozor
Jedva čujno
Kao ljubav na vrata naših praznina
Tog poslednjeg dana marta
Na kraju svih iščekivanja
Kad smo se dogodili i poverovali u neizbežno
(Bilo bi suviše da je sve puki slučaj
Da smo oboje u istom snu
U isti noćni sat
Na istim meridijanima paralelne stvarnosti
I da nemam o kome pesmu
I da nemaš kome ljubavi reč )
Prazni
U neljubavlju ispunjenim stvarnim životima

Ovo je sudbina dragi
Govorila sam ljubeći te tog proleća
Ovo je za večnost draga
Govorio si grleći me narednog
I verovali smo u to kao osuđenik u pomilovanje
Verovala nam je ljubav
Pomilovanim

Treće proleće dolazi
I memorijalna kiša opet kucka u prozor
U poslednjoj noći marta
Sve je isto sem nas
Razumni
Posumnjali smo u večnost i sudbinu
I ljubav u nas
Osuđene
Na stvarnost i pamćenje sna

Odlazi od nas naša poslednja
Bez pomilovanja prolećem
Ostavlja nas
Tebe mojim pesmama koje više ne čuješ
I mene tvojim rečima
Kojima više ne verujem

Nena Miljanović