Ne razmišljam o pesmi

Ne razmišljam o pesmi

Bolno je to,
kad čovek ne razmišlja o pesmi!
Veliki je to znak, da je smoren,
da ne živi.
To je znak, da je utopljen
u moru briga, svakodnevnih, običnih,
ništa od onog, što na sreću liči!

Ništa od onog, posebnog, uzvišenog
što nam donosi krila,
kako bi duša srećnija bila.

Ništa,
ništa i niko...
Bože, Ti si ipak nešto,
nedokučivo, al' pri pomisli na Tebe,
nešto nam dušu greje!
I nije važno kojim jezikom te prizivamo
važno je da u Tvojoj duši se smirujemo.
I tada, ništa nije prazno,
uz tvoju promisao
na sva pitanja i odgovore
shvatamo da je sve važno,
sa Tobom ništa nije lažno,
ma koliko to na prvi pogled
delovalo omrazno,
u tvojoj dubini, širini i visini,
sve je snažno!

I nije važno,
što mnogi ovo ne razumeju,
jer ne znaju u Tvojim krilima
da se ljuljaju...
Ne znaju i ako misle da znaju,
ne znam ni ja...

Ovo je samo tren,
gde pokušavaš da mi nešto lepo kažeš...
Hvala Ti Bože,
i ako ne razumem,
osećam se divno...

Dragana Andrić