Ne smem da čitam tu pesmu

Ne smem da čitam tu pesmu

Ne smem više da čitam tu pesmu

Naiđe odnekud vetar

Umrsi godine i uspomene

Zakovitla vreme na fotografijama

Očešlja u trnje zarasle staze

I krila sećanja podigne

Ne smem više da čitam tvoju pesmu

Čujem gitaru i pesmu mornara

Morske sirene zavode

U njoj u tiganj skoče ribe

A glad pojede sita usta

Dok vatra vodu ne ugasi

Ne, ne smem da čitam tu pesmu

Nadođu reke od tih reči

Prete da preliju obalu očiju

Snovi mi zubima izgrizu dušu

U pogled se magla useli

Zvezde od jeke popadaju

Ne smem da čitam tu tvoju pesmu

Prepoznajem topografiju

Blatnjavog kolskog puta

Miris trulog lišća i kiše

Setim se kolevke i stabla

Od kog se kolevka njiše

I budućnosti u koju ću se vratiti

Da me jednom zauvek  izbriše

Ne smem da čitam tvoju pesmu više

U njoj je divlji ritam bubnja

I nežna muzika menueta

Nežno se nakloni mom srcu

Ono prihvati pruženu ruku

I pleše do iznemoglosti

U staklenim cipelicama od sedam milja

Ne smem da čitam tu tvoju pesmu

Ti si čarobnjak što začara reči

Pa tvoja pesma i boli i leči

Prostreš je pred mene

Kao uštirkan beli stolnjak

Za praznični ručak

Progutam je, ne mogu da odolim

Jer tvoja me pesma voli

I ja tvoju pesmu volim

Milena Vučković