Da nije tebe – Lidija Bajkić

Da nije tebe, ne bi bilo ni mene

Pred nama je pesnički prvenac autorke Lidije Bajkić satkan od ljubavnih pesama. Na samom početku svoje pesničke knjige, autorka iznosi svojevrsnu tipologiju ljubavi. Kao pravi znalac koji je dugo promišljao i proosećao ljubav, ona suzdržano, lirski taktično i odmereno raspreda svoju pesničku nit, poput Arijadne suprotstavljajući se svojim srcem svetu koji, gonjen surovom i golim egzistencionalnoću, polako otupljuje za sva osećanja.

Ono što ovu autorku približava drugim pesnicima jeste tema o kojoj peva, ali je način pevanja upravo ono što je od drugih razlikuje. Lirizmom Desanke Maksimović i nežnošću Vesne Parun, ona čitaoce priziva na pes- ničko saučešće.

Motivi kojima korespondira u pesmama večiti su i pokazuju široko či- talačko iskustvo, bar kad je svetska poezija u pitanju. Srećemo Orfeja, Euridiku, pticu Sirin, Kerbera i mnoge druge; čežnja, patnja, zagonetni pogledi, samoća:

,,I dok u ovoj letnjoj noći samujem

Dok zvezdama pričam kao da su sestre moje

I tad negde na nebu šapat čujem

Da ljubav nosi ime tvoje“

Autorka je saživljena sa svetom koji je okružuje i na taj način samoću ne doživljava kao usamljenost.

Lјubav prema zavičaju i zavičajcima najbolje je izražena u pesmama Moravski šapat i Gde je Marija.”

Sa druge strane, primetan je poetski razvojni put koji tematski ili for- malno pulsira između Jovana Jovanovića Zmaja (LJubiš li me), do mnogih sa- vremenih pesnika kod kojih je vidljivo naginjanje ka hedonizmu. Međutim, na pomen hedonističkog, čitalac bi pomisio da je reč o taštini, no toga ovde nimalo nema; autorka je čist i zakleti altruista ( u čemu se dodiruju njeno profesionalno zvanje i poetsko opredeljenje).

Zbirka je podeljena na cikluse: LJubav vekovima traje, Da nije tebe, Duše deo, Snohvatice,Tragom ljubavi. Svi su okupljeni oko centralnog mo- tiva – ljubavi.

,,Lјubav je najuzvišenije osećanje“, započinje pesnikinja;

Na početku stvaranja svoga pesničkog sveta , autorka u ulozi njegovog stvori- telja vaja prapočetak:

,,Brojni serafimi u najlepšem svetlu

Leteše tada nebeskim svodom,

Lјudi proklinjahu patnju kletu,

I priželjkivahu ljubav sa Bogom“

I bi ljubav. Poput Vaska Pope, pesnikinja poistovećuje voljeno biće sa smislom života:

,,Da nije tebe, ne bi bilo smeha,

Ne bi bilo ni divnog prolećnog dana//

Da tebe nema ne bi bilo sreće

Ni osmeha što ti lice krasi”

Čovek je uvek težio ka sreći. No, često nije znao da je već srećan; sreća se ne traži, nju treba uvideti.

,,Sreću čine male stvari: ptica koja ptića hrani,

čovek koji žuri kući, ratnik koji zemlju brani,

jedan pogled izdaleka, nežan osmeh na ljudima,

kada žena dragog čeka,srećno srce u grudima“.

Veliko je sakriveno u malom. Autorka to sasvim dobro zna. Nenadmašive po osećanjima su mnoge pesme iz ove zbirke a među njima nezaobilazne Poklo- niću ti pesmu, Ti si moj svet, Ne umem da te ispričam...

Kao i mnogi pre nje, autorka traži odgonetku na večitu zagonetku zvanu LJUBAV. Ali ono što je razlikuje od drugih jeste umilan ton, spokojan, trpe- ljiv i strpljiv. Nema tu taštine, nema nabusitog i sebičnog uzimala - davala relaciji onaj koji voli – onaj koji je voljen. LJubav je davanje. Bez obzira da li je uzvraćena ili ne, ljubav JESTE samo ako se daje:

,,Da li je ljubav kada ti pesmu pišem?

Kad te nađem u svakom stihu?

Ili kad samo za tebe dišem?“

LJubav se ne traži. Ona nas nalazi.

Samo privilegovani mogu naići na nju.\

Izabrane će pronaći ljubav.

Sigurna u pobedu poetskoga tkanja, na kraju pesničkoga prvenca pesnikinja nam poručuje: ,,Čitaće se moje pesme“.

Kada ponestane nade ovome svetu, pesma će spasiti svet! Ono što naša srca ne smeju reći – pesma će. Pesma je mesto za beg, pesma je vreme za spokoj.

,,Kada misliš da nema leka, dok umoran ljubav tražiš

Možda te i tada sreća čeka, da ljubavlju tugu blažiš“.

Zato, dragi čitaoci, potražite lek od svega što boli u knjizi pesnika koji ume da voli. Živeli!

Na Nikoljdan, 2020.g.